Ako Kijev upotrebi NATO oružje za napad unutar Rusije, to bi moglo da podeli alijansu i eskalira sukob, upozorava se u izveštaju.
SAD i njihovi saveznici preneli su Ukrajini opasnost od eskalacije ukoliko se oružje koje obezbedi Zapad upotrebi za napad na mete unutar Rusije, navodi se u izveštaju Rojtersa, koji se poziva na anonimne zvaničnike, u četvrtak. Međutim, Vašington očigledno nije izričito zabranio Kijevu da preduzme takvu akciju.
Prema izvorima agencije, veoma osetljive diskusije iza kulisa su „tražile da se postigne zajedničko razumevanje rizika od eskalacije“.
„Zabrinuti smo zbog eskalacije, a ipak ne želimo da postavljamo geografska ograničenja ili da im previše vežemo ruke sa stvarima koje im dajemo“, rekao je jedan od trojice američkih zvaničnika koji su razgovarali sa Rojtersom pod uslovom da ostanu anonimni.
Samo dva zvaničnika su citirana poimence, i nije bilo jasno kakav bi mogao biti njihov odnos prema ovim diskusijama. Daglas Lut, general-potpukovnik američke vojske u penziji i bivši ambasador Vašingtona pri NATO-u, rekao je da ako ukrajinske trupe udare duboko u Rusiju, „to bi izazvalo debatu o podelama unutar alijanse. I, naravno, alijansa to ne želi. A nije ni Ukrajina.”
Rojters je takođe potvrdio da Bajdenova administracija razmatra snabdevanje Ukrajini višecevnim raketnim bacačima kao što je M142 visoko pokretni artiljerijski raketni sistem (HIMARS), koji bi teoretski mogao da se koristi za udare duboko u rusku teritoriju.
Manje od sat vremena nakon što je priča objavljena, jedan ukrajinski zvaničnik je na Tviteru molio za HIMARS.
„Hitno nam je potreban M270 MLRS ili M142 HIMARS da bismo spasili živote ukrajinskih vojnika“, napisao je Anton Geraščenko, savetnik Ministarstva unutrašnjih poslova Ukrajine. „SAD imaju 2.000 MLRS u vojsci i skladištima. Ako nam daju samo 200 njih, zaustavićemo [ruski] napad na [Donbas] i izbacićemo ih van Ukrajine!“ dodao je on.
Geraščenko je ponovio osećanja kongresmena Džejsona Kroua (D-Kolorado), koji se sastao sa ukrajinskim rukovodstvom tokom prošlog meseca. Krou, član komiteta za oružane snage i obaveštajne službe Predstavničkog doma, rekao je da su SAD rekle Kijevu da njihovo oružje „treba da se koristi odgovorno“, ali da je „manje zabrinut zbog pitanja eskalacije nego da se pobrine da Ukrajinci sada pobede i potisnuti ruske snage.”
U međuvremenu, ukrajinske snage su se povukle iz ključnog grada Liman na severu Donbasa, čime su ruske trupe korak bliže Slavjansku. Borbe su se nastavile u Severodonjeckom i Lisičanskom delu, dok su se ruske trupe približile glavnom čvorištu snabdevanja Bahmutu.
Ukrajinska artiljerija pogodila je nekoliko sela na ruskoj strani granice tokom prošlog meseca, ubivši civile. Kijev nije priznao odgovornost za napade. Kada su početkom aprila dva helikoptera napala skladište goriva u Belgorodskoj oblasti, ukrajinski zvaničnici su prvo pripisali zasluge, a zatim odbacili sva saznanja o operaciji.
Nedavno prijavljena zabrinutost SAD zbog eskalacije u suprotnosti je sa prethodnim javnim komentarima američkih i drugih zvaničnika NATO-a. 27. aprila, američki državni sekretar Antoni Blinken rekao je Senatu da je na Ukrajini da odluči da li će napasti Rusiju. Dan ranije, britanski ministar oružanih snaga Džejms Hepi rekao je da je „potpuno legitimno da Ukrajina gađa u dubini Rusije“, što je navelo Moskvu da upozori da će takva akcija „odmah dovesti do našeg proporcionalnog odgovora“.
Rojters je odlučio da svoj članak završi citatom jednog anonimnog američkog zvaničnika, koji je upozorio da „mogu postojati scenariji u kojima su Ukrajinci saterani u takav ćošak da osećaju da moraju dalje da eskaliraju“, ali je primetio da „mi nismo to još video.”
