Dokument koji predstavlja pregled odgovora evropskih vlada na zahtev Ukrajine za vojnu obuku i „smrtonosnu pomoć“, odnosno oružje, je bio među desetinama tajnih dokumenata objavljenih onlajn poslednjih nedelja u nečemu što bi moglo da bude najozbiljnije curenje američkih tajni u višegodišnjem periodu, navodi agencija.
Pod nazivom „Evropski odgovor na tekući rusko-ukrajinski sukob“, dokument u obliku grafikona navodi „procenjene stavove“ 38 evropskih vlada u odgovoru na ukrajinsko traženje vojne pomoći.
Grafikon je pokazao da je Srbija odbila da obezbedi obuku ukrajinskih snaga ali da se obavezala da pošalje smrtonosnu pomoć ili je već poslala. Dokument takođe navodi da je Srbija imala političku volju i vojne kapacitete da obezbedi oružje Ukrajini u buduće.
Dokument je označen kao „Tajni“ i „NOFORN“, što zabranjuje njegovu distribuciju stranim obaveštajnim službama i vojskama. Datiran je 2. marta i ima pečat združenog generalštaba.
Rojters navodi da nije nezavisno mogao da proveri autentičnost dokumenta.
Navodi se da kancelarija predsednika Aleksandra Vučića i ukrajinska ambasada nisu odmah odgovorile na molbu za komentar. Pentagon takođe nije odmah odgovorio na pitanja Rojtersa o pominjanju Srbije u dokumentu a ranje je odbio da daje komentare o bilo kojim procurelim dokumentima.
Vučićeva vlada navodi Rojters kaže da je neutrlana u ukrajinskom ratu uprkos dubokih istorijskih, ekonomskih i kulturnih veza sa Rusijom.
„Ako je ovaj dokument autentičan, onda pokazuje ili Vučićevu dvoličnost prema Rusiji ili je da je on pod ogromnim pritiskom Vašingtona da isporuči oružje Ukrajini“, rekao je Januš Bugajski, stručnjak za istočnu Evropu iz Džejmstaun fondacije.
Ministarstvo pravde SAD istražuje curenje tajnih dokumenta, dok Pentagon procenjuje štetu nanetu nacionalnoj bezbednosti.
Tabela Pentagona je podelila odgovore na ukrajinske zahteve za pomoć u četiri kategorije: zemlje koje su se obavezale da će obezbediti obuku i smrtonosnu pomoć; zemlje koje su već obezbedile obuku, smrtonosnu pomoć ili oboje; zemlje sa vojnom sposobnošću i političkom voljom „da obezbede buduću smrtonosnu pomoć“.
Austrija i Malta su bile jedine dve zemlje sa „Ne“ u sve četiri kategorije.
Objavljivanje grafikona dolazi nešto više od mesec dana nakon što je u dokumentima postavljenim na proruskom kanalu na Telegramu navodno prikazana isporuka raketa zemlja-zemlja od 122 mm srpskog proizvođača oružja Krušik za Kijev u novembru. Dokumenti su uključivali otrpavni list i sertifikat krajnjeg korisnika ukrajinske vlade.
Moskva je u martu saopštila da je od Beograda zatražila zvanično objašnjenje navodnih isporuka, citira državna novinska agencija TASS portparolku ruskog ministarstva spoljnih poslova Mariju Zaharovu.
Proizvođač oružja Krušik iz Valjeva demantovao je da je Ukrajini poslao rakete ili drugo oružje. Vučić je te navode nazvao „notornom laži“. „Nismo izvezli nikakvo oružje ili municiju u Rusiju ili Ukrajinu“, rekao je on tokom posete Kataru 5. marta.
Rojters nije mogao nezavisno da potvrdi autentičnost dokumentacije pošiljke objavljene na Telegramu.
Od početka rata u februaru prošle godine, Vučić je pokušavao da izbalansira bliske veze sa Moskvom sa svojim ciljem pridruživanja Evropskoj unijim, navodi Rojters dodajući da je Srbija jedina zemlja među 44 zemlje u Evropi koja nije uvela sankcije Rusiji, piše Rojters.
