Vlasnici koji su pre desetak dana sprečili izvršitelja da popiše njihove stanove u Južnom bulevaru br. 90 nastavljaju pred nadležnim institucijama da dokazuju da su prevareni.
Vlasnici stanova zgrade iz Južnog bulevara 90 tvrde da je falsifikovana dokumentacija na osnovu koje je investitor kod banke podigao kredit od 1,25 miliona evra i kao garanciju upisao hipoteku na stanove koje im je prodao, piše RTS.
“Mi ne tražimo nikakvu milost, već da sudija odustane od presude i da nam dozvoli, da nam da vreme da se dokaže na sudu da li je založna izjava falsifikat ili nije. Kada sud donese odluku, neka sudski izvštitelj postupi po toj odluci. Mislimo da smo u pravu, pošteno smo platili stanove i 13 godina se borimo da zadržimo stanove“, kaže stanar Nenad Aleksandrović.
Stanari su spor pokrenuli 2014. a sud je posle tri godine uvažio njihove argumente i tada su izvršitelji odustali. Banka je svoje potraživanje od 1,25 miliona evra, koje je zbog kamata sigurno bilo mnogo veće, prodala za samo 60.000 evra i sudbinu stanara prepustila novom vlasniku.
„Prevarila je firma koja je falsifikovala založne izjave i potpise koje nikada nismo dali i čim smo doznali da se o tome radi pokrenuli smo krivični postupak u Trećem javnom tužilaštvu i parnični postupak za utvrđivanje ništavosti založne izjave“, rekao je suinvestitor Slobodan Premović.
Predstavnici Komore izvršitelja kažu da izvršitelji samo sprovode sudske odluke.
“Po pravilu sud donosi rešenje o izvršenju i dostavlja ga izvšitelju na sprovođenje. U nekim slučajevima izvršitelj nema ni mogućnost da opredeli predmet i sredstva izvršenja, to su situacije kada se izvršni postupak pokreće na osnovu hipoteke ili založne izjave“, pojašnjava Filip Stanković iz Komore javnih izvršitelja.
Izvršenje se može zaustaviti žalbom na rešenje o izvršenju, a i izvršitelj može da odustane od izvršenja. Konačnu odluku ipak donosi sud.
“Ukoliko učesnici u postupku smatraju da imaju određena prava u pogledu predmeta izvršenja mogu izjaviti prigovor u prvostepenom postupku, a odlučuje javni izvršitelj, a konačnu odluku u drugom stepenu ili parničnom postupku daje sud“, ističe Stanković.
Investitori su dobili dozvolu za gradnju, ali su sazidali veći broj stanova tako da zgrada nije mogla da bude uknjižena. Sporovi oko vlasništva i hipoteka zaustavili su i legalizaciju.
Na spisku izvršitelja nalazi se 12 od 21 stana koliko ima u zgradi, a jedno od pitanja na koje ekipa RTS-a nije dobila odgovor je i zašto baš tih 12, po kom kriterijumu.
Procenjuje se da je u prethodnih nekoliko decenija prevareno čak 20.000 kupaca stanova u Srbiji. U mnogim tim slučajevima još traju sudski sporovi sa malim šansama da ljudi dođu do stana ili dobiju novac nazad.
Najveća malverzacija bila je u Filmskom gradu, gde je stotine kupaca moralo da doplati da im stanovi budu završeni, a šampion, ako ne po vrednosti prevare, a onda po broju prevarenih po jednom stanu, jeste investitor koji je u centru grada 14 stanova prodao više od 100 puta.
Uvođenjem notara i zabranom prodaje neuknjiženih stanova drastično je smanjena mogućnost prevara, ali kupovina stana u izgradnji svakako i dalje predstavlja rizik.
