Kompanija Rio Tinto je saopštila da izričito demantuje da bi realizacija projekta „Jadar“ kao posledicu imala „uništenje života“ kao što to, kako oni kažu, „neosnovano tvrdi“ profesorka Ljiljana Tomović, redovna profesorka Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, koja je nedavno gostovala u emisiji „Litujum – stručnjaci govore“.
„Realizacija Projekta „Jadar“ predviđa izgradnju najsavremenijeg podzemnog rudnika uz primenu svih potrebnih mera zaštite životne sredine kako bi svi uticaji na životnu sredinu u svim elementima projekta bili u skladu ili značajno ispod vrednosti koje propisuje Evropska unija i Republika Srbija“, navode iz kompanije.
Kako kažu, profesorka Tomović „netačno postojeće studije predstavlja kao konačne čime se javnost u Srbiji dovodi u zabludu“. „Projekat „Jadar“ se i dalje nalazi u fazi razvoja, a sastavni deo daljih koraka je sprovođenje dodatnih terenskih istraživanja, uključujući i ona koja se odnose na biodiverzitet. S tim u vezi Biološki fakultet je kao važan i značajan partner kompanije Rio Sava Expolaration 2. jula. 2021. godine podneo ponudu kompaniji za nastavak saradnje za sprovođenje projekta „Monitoring abiotičkih i biotičkih parametara životne sredine na području planirane eksploatacije i prerade minerala jadarita Jadar“, navode.
Tvrdnja da su terenska istraživanja trajala svega tri do pet dana po biološkoj grupi potpuno je netačna, tvrde iz Rio Tinta. „Pre institucionalnog angažovanja Biološkog fakulteta 2020.godine, sprovedena su višegodišnja istraživanja u kojima su učestvovale brojne kolege profesorke Tomović, pretežno kroz angažman u okviru kompanije ERM. Projekat „Jadar“ bi poštovao odluku o neuzimanju u obzir tih prethodnih istraživanja, da rezultati istih nisu već integrisani u Studiju Biološkog fakulteta iz 2021. godine, gde su transparentno prikazani podaci sa terena iz 2016, 2017. i 2018. godine.
Na osnovu toga za period od pet godina, ukupan broj dana provedenih na terenu iznosi oko 50 dana po biološkoj grupi, a ne tri do pet dana, kako profesorka Tomović uporno navodi. Ovi podaci nedvosmisleno potvrđuju obim sprovedenih istraživanja još od 2016. godine, kada su prvi biolozi izašli na teren, kao i ozbiljnu nameru kompanije da pravovremeno obezbedi podatke o nultom stanju biodiverziteta predmetnog područja. Takođe, tokom 2017 i 2018. godine, po prvi put je korišćena metodologija analize e-DNA u Srbiji, za sve vodotokove u planskom području, kao dopuna standardnim istraživanjima. Obuhvat uticaja Projekta „Jadar“ je jasno definisan i ne postoji naznaka da sa sobom nosi rizike „uništavanja života“ lozničkog kraja kako se to neosnovano predstavlja javnosti. Redovno praćenje promena u prirodi na području projekta omogućilo bi da se na vreme uoče bilo kakve promene u životnoj sredini i omogući suživot projekta sa postojećim biodiverzitetom. Razvoj projekta ne bi doveo do nestanka nijedne vrste iz flore Srbije, niti bi ugrozio njihovu regionalnu prisutnost. Izjava za 470 vrsta vaskularnih biljaka i zaista veliki značaj broja vrsta na predmentnom prostoru nije usaglašena sa stvarnim stanjem jer se u Studiji Biološkog fakulteta koji su radile njene kolege jasno navodi da je ukupan broj vrsta po jedinici površine manji od 500 taksona na 100 km2 i dosta je mali u odnosu na prosek za floru Srbije“, navode iz Rio Tinta.
Profesorka Tomović u emisiji kao argument protiv realizacije Projekta „Jadar“ navodi i da „rudarske kompanije izbegavaju onaj najskuplji proces, a to je proces revitalizacije“ i „zatvaranja rudnika koji mogu da traju i nekoliko godina“. „Navodeći da „kod nas to niko ne radi“, profesorka Tomović navodi javnost na zaključak da bi to bio slučaj i sa Projektom „Jadar“, što je potpuno netačno. Projektom je nedvosmisleno predviđeno, a to je ujedno i zakonska obaveza kompanije, da će postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda o trošku kompanija raditi najmanje 30 godina nakon što se Projekat „Jadar“ završi. Plan zatvaranja rudnika obuhvata i pokrivanje, zatvaranje ili obnavljanje vegetacije na deponijama i skladištima zajedno sa rekultivisanjem i obnovom terena. Takođe, kompanija ima zakonsku obavezu da nastavi da prati stanje životne sredine i posle zatvaranja projekta, na isti način na koji bi se to radilo tokom rada Projekta. Ukoliko bi se utvrdilo bilo kakvo narušavanje kvaliteta životne sredine, kompanija bi bila u obavezi da reaguje i ispravi bilo koji uzrok tog narušavanja. Predviđeno je i da se dodatni modeli za kontrolu i sprečavanje uticaja na životnu sredinu razmotre u saradnji sa lokalnom zajednicom“, kažu iz ove kompanije.
Profesorka Tomović je u emisiji iznela i tvrdnju da bi „ljudsko stanovništvo moralo da bude dislocirano“ zbog Projekta „Jadar“. „Istina je da je do sada u okviru Projekta „Jadar“ dobrovoljno raseljeno 157 ljudi, a ukoliko bi projekat bio realizovan, bilo bi potrebno raseljavanje još jednog domaćinstva. Lokalno stanovništvo bi, u slučaju realizacije Projekta, moglo neometano da se bavi svojim aktivnostima, uključujući i poljoprivredu i turizam“, kažu na to.
Kompanija Rio Tinto dodaje da ostaje posvećena dijalogu sa svim zainteresovanim stranama, oslanjajući se na naučne činjenice i stručne analize. Ovim putem pozivamo javnost da se informiše iz relevantnih izvora i učestvuje u konstruktivnoj diskusiji zasnovanoj na činjenicama, kažu iz kompanije.
