Drugostepeni sud u Beogradu potvrdio je rešenje Višeg suda u Valjevu, kojim je usvojen zahtev za rehabilitaciju Kalabića.
Po nalaženju Apelacionog suda, pravilno je prvostepeni sud utvrdio da Kalabić nije sarađivao sa okupatorom, a razlozi koji su za to izneti u prvostepenom rešenju su potpunosti prihvatljivi i za Apelacioni sud, objavljeno je na sajtu ovog suda.
Apelacioni sud smatra da je nesporno utvrđeno dane postoji nijedan pisani dokumentu kome se reguliše saradnja Kalabića sa nemačkom vojnom silom, te da je na osnovusvedokaistoričara, takođe, nesporno utvrđeno da jeu novembru 1943.
godine došlo do kontakta između Kalabića i Nemaca u selu Bujačić kod Valjeva.
Tada je postignutSporazum o obustavi neprijateljstavai zajedničkoj borbi protiv komunista u 13 Srezova Šumadije i Pomoravlja, ali jenemačkavišakomandaza jugoistok 25. decembra 1943.
godineodbila da produžitajSporazumjer su četničke jedinice učestalo kršile Sporazum.
Što se tiče razgovora Nikole Kalabića i njihovih saradnika sa nemačkim predstavnicima (najverovatnije 11. avgusta 1944. godine), kada je traženo oružje za borbu protiv komunista, o tome postoji jednafotografija, koja je često osporavana u pogledu autentičnosti, ali ova dva navedena događaja, prema iskazu svedoka, predstavljajutaktičke potezekoji ne mogu dovesti u pitanje generalno opredeljenje Jugoslovenske vojske u otadžbini, odnosno četničkog pokreta i Kalabića, a što je, po oceni drugostepenog suda, pravilno prihvatio i prvostepeni sud.
Pomenute odluke Državne komisije imaju oblik administrativnog obrasca koji sadrži lične podatke za Kalabića kao i opis navodnog dela (zločina) koji mu se stavlja na teret, a osim toga onenisu donete poodređenojformalnoj procedurišto je karakteristično za sudske odluke s obzirom na to da iz njihove sadržine proizlazi da njihovom donošenju nije prethodiopostupak u kom su izvođeni dokaziuz prisustvo optuženog i branioca, navela je Apelacija.
S ozirom na to da su nakon donošenja Uredbe o vojnim sudovima od 24. maja1944. godinefunkcionisalivojni sudovi, a da je nesporno da je Kalabić bio živ do 19. januara 1946. godine, jasno je da protiv njeganije pokretnut krivični postupakpred Vojnim ili Civilnim sudom, u kojim bi se utvrđivala njegova krivica za eventualne ratne zločine koji se pominju u odlukama Državne komisije.
Iz navedenih razloga prvostepeni sud je, kako navodi drugostepeni sud, pravilno zaključio da su navedeneodluke Državne komisijebilemotivisanepolitičkim iideološkim razlozima.
Imajući u vidu sve izneto, Apelacioni sud smatra da je nesumnjivo utvrđeno da jeKalabić lišennajelementarnijeg prava -prava na život, kao i prava na imovinu, te su se stekli uslovi za njegovu rehabilitaciju.
Pri tome Apelacioni sud je našao i da su neosnovani žalbeni navodi o tome da je pogrešanzaključak prvostepenog sudakojim se odluke Državne komisije dovode u vezu sa načelom pravne države i opšte prihvaćenim standardima ljudskih prava, jer u to vreme nije postojao zaokružen i jasan koncept ljudskih prava i sloboda.
Ovo stoga što je pravo na život najvažnije ljudsko pravo koje je proklamovano i štiti se još od rimskog prava, a danas je takođe elementarno pravo svake demokratske države.
Osim toga, treba imati u vidu da su još na Prvom zasedanju AVNOJ-a 1942. godine usvojeni principi demokratije, zaštite privatne svojine i dr, dok je na Drugom zasedanju AVNOJ-aodlučeno da će nova država biti izgrađena na domokratskim principima, koja uključuju i poštovanje osnovnih ljudskih prava i sloboda, uključujući i pravo na život.
Zahtev za rehabilitaciju podnela je pre 10 godina Kalabićeva unuka,Vesna Dragojlović.
