Raste broj pneumokoknih infekcija, vakcinisano je tek 9.000 građana, obuhvat imunizacijom starijih osoba i građana u riziku i dalje je zabrinjavajuće nizak uprkos uvođenju obavezne vakcinacije dece, saopštilo je danas Udruženje „Punim plućima“.
Ističu da pneumokokna bolest, koju izaziva bakterija Streptococcus pneumoniae, i dalje predstavlja značajan javnozdravstveni problem, naročito među decom i osobama starijim od 65 godina iako je uvođenje obavezne vakcinacije dece 2018. godine dovelo do značajnog smanjenja broja teških infekcija.
Bakterija Streptococcus pneumoniae često se nalazi na sluzokoži nosa i ždrela, naročito kod dece, gde je kolonizacija prisutna kod čak 60 odsto mališana mlađih od dve godine.
Iako kod zdravih osoba obično ne izaziva simptome, pneumokok u određenim okolnostima može izazvati čitav niz oboljenja, od zapaljenja srednjeg uha, koje pogađa gotovo 80 odsto dece do druge godine života, do teških i potencijalno smrtonosnih infekcija kao što su upala pluća, sepsa i meningitis.
Pulmolog, predsednik Republičke stručne komisije za pulmologiju i zamenik direktora Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta „Dr Vukan Čupić“ Aleksandar Sovtić ukazao je da pneumokokna bolest nema sezonu, ali u jesenje – zimskom periodu deca češće oboljevaju od respiratornih virusnih infekcija, a poznato je da udružene virusno – bakterijske infekcije mogu dovesti do težih kliničkih formi bolesti.
„Upravo zato u ovom periodu godine beležimo najteže oblike respiratornih infekcija kod dece. Podaci Nacionalne laboratorije za pneumokok, kao i naši klinički nalazi, jasno ukazuju da desetovalentna vakcina, koju trenutno koristimo, ne pruža dovoljnu zaštitu. U nacionalni program imunizacije trebalo bi uvrstiti vakcinu sa najmanje trinaest serotipova, jer širi obuhvat serotipova znači i veću zaštitu od teških oblika bolesti. Važno je da i deca i odrasli, naročito osobe sa hroničnim oboljenjima poput dijabetesa, maligniteta, astme ili HOBP, budu imunizovani protiv pneumokoka. Uvođenje vakcina sa većim obuhvatom serotipova predstavlja važan korak u prevenciji teških infekcija i zaštiti najugroženijih“, objašnjava Sovtić.
Oboljenja izavana streptokokom pneumonije predstavljaju značajan globalni javno zdravstveni problem, kažu u Instititu javno zdravlja Srbije, a vršilac dužnosti direktora Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ Verica Jovanović podseća da je u Srbiji pneumokokna konjugovana vakcina uvedena u Kalendar obavezne imunizacije za lica određenog uzrasta u aprilu 2018 godine.
„Primarna vakcinacija se do 2023. godine sprovodila sa tri doze vakcine, od navršena dva meseca do šestog meseca života, uz revakcinaciju jednom dozom u drugoj godini života, a od 2023. godine primarna vakcinacija se sprovodi sa dve doze vakcine, uz revakcinaciju u drugoj godini života. Obuhvat primarnom vakcinacijom od uvođenja vakcine kretao se od 88,4 odsto (2020. godine) do 92,3 odsto (2024 godine), dok su vrednosti obuhvata prvom revakcinacijom u drugoj godini života bile niže tj. ispod 90 odsto. Prema nacionalnom programu imunizacije, pored obavezne imunizacije dece u prvoj, odnosno drugoj godini, sprovodi se i obavezna imunizacija protiv peneumokoka lica u posebnom riziku, kao i prema epidemiloškim indikacijama“, naglasila je Jovanović.
Rizik od obolevanja i komplikacija posebno je izražen kod odraslih sa hroničnim bolestima, dijabetesom, hroničnom opstruktivnom bolešću pluća (HOBP), malignitetima i bolestima srca, kao i kod osoba bez slezine ili sa teškim poremećajem imuniteta.
Pneumokokna pneumonija najčešći je oblik bakterijske upale pluća, sa procenjenom stopom smrtnosti od oko 15 odsto, dok kod invazivnih oblika bolesti, kada bakterija prodre u krvotok, mozak ili plućnu maramicu, smrtnost, naročito kod pneumokoknog meningitisa dostiže i do 30 odsto.
