U Beogradu se trenutno vode pregovori sa građanima koji žive ili imaju poslovne objekte na mestima gde će biti izgrađene stanice metroa. Građani, koji će biti pogođeni izgradnjom prve linije metroa, često se protive isplatama i traže veću naknadu za svoja zemljišta i objekte. Iako su neki zadovoljni povećanjem ponuda za procenjene vrednosti objekata, mnogi smatraju da ponuđeni iznosi nisu dovoljni da im omoguće odgovarajući smještaj ili kupovinu nove imovine.
Planirana prva linija beogradskog metroa proteže se od Karaburme do Ade Ciganlije i Banovog brda, uključujući područja kao što su Trg republike, Mostar, Sajam, Žarkovo i Makiš. Za izgradnju ove linije potrebno je obezbediti 60 hektara zemljišta, što uključuje uklanjanje 13 stambenih i 47 poslovnih objekata. Među njima su i privatne kuće, od kojih su neke izgrađene bez dozvole, kao i poslovni objekti poput benzinskih pumpi.
Meštani iz Ulice Milorada Jovanovića na Čukarici, koji žive na mestu gde će „krtica“ tunela ulaziti u zemlju, suočavaju se s mogućnošću preseljenja. Neki su zadovoljni ponovnim procenama vrednosti svojih objekata, dok drugi smatraju da ponuđeni iznos ne pokriva troškove premestanja. Takođe, građani smatraju da zemljišta koja će biti oduzeta imaju veću tržišnu vrednost nego što je trenutno procenjeno.
Andrej Mladenović, direktor JKP „Beogradski metro i voz“, objasnio je da će vrsta naknade zavisiti od legalnog statusa objekata, te da se trenutno utvrđuje koji su objekti legalni, koji su nelegalni, kao i status korisnika. Prema njegovim rečima, naknade mogu biti novčane, zamenski objekti ili dugoročni zakup stambenih jedinica, u zavisnosti od statusa građana.
Raseljavanja, koja su trenutno u fazi planiranja i dogovaranja, očekuju se početkom proleća 2025. godine, dok će konkretni radovi na metro liniji početi u septembru sledeće godine.
