Rajić je istakao da bilo koji poslanik, uključujući Mrdića, ne bi trebao da predlaže zakone koji značajno menjaju pravosudni sistem. On je naglasio da je način na koji vlast usvaja zakone, bez opravdanja hitnosti, problematičan. Prema njegovim rečima, ovakvi zakoni bi u normalnim okolnostima prošli kroz ozbiljnu analizu i konsultacije sa strukom.
On je ukazao na to da se zakoni donose zbog sistema, a ne pojedinaca. Rajić smatra da se trenutne izmene zakona usmeravaju ka stvaranju lojalnih figura u pravosuđu, što bi moglo dovesti do kontrole pravosudnog sistema. On je spomenuo glavnog tužioca Nenada Stefanovića i predsednika Višeg suda Dragana Miloševića kao primere takvih lojalista.
Rajić je takođe naglasio da vlast ne pruža razumna obrazloženja za predložene zakone. Prema njegovim rečima, oni se ne trude da dokažu da su izmene zakona sistemske i potrebne. Izbor Mrdića za predlagača zakona, prema Rajiću, predstavlja ruganje pravosudnom sistemu.
On je dodao da se može primetiti šta vlastima smeta u predloženim izmenama. Rajić smatra da vlast želi da pojedinci odlučuju, jer nema dovoljno lojalista u pravosuđu. Ove promene su, prema njegovom mišljenju, usmerene na određene ličnosti koje vlast favorizuje.
Rajić je istakao da vlast može da menja zakone jer ima većinu u parlamentu. Profesionalna udruženja su pokušala da skrenu pažnju međunarodnim institucijama na situaciju, ali pritisak spolja ne deluje na vlast. On je naglasio da Vučić i njegovi saradnici sve manje reaguju na takve pritiske.
Na sednici Skupštine Srbije prisutan je i ministar kulture Nikola Selaković, protiv koga se vodi istraga. Rajić je ukazao na to da je to poruka pravosuđu da Vučić može raditi šta želi. On je postavio pitanje kako je moguće da predsednik može da amnestira nekoga pre nego što je postupak pokrenut.
Na pitanje o otporu pravosuđa, Rajić je rekao da će jači otpor dovesti do veće represije. On smatra da će se situacija pogoršati dok se pravosuđe ne oslobodi. Rajić je zaključio da će se to desiti kada se cela država oslobodi.
