Rad od kuće mnogima je olakšao posao, a čini se i hakerima. Na udaru su najčešće bili programi koji omogućavaju vezu sa drugim računarima, u sedištu firmi i njihovim bazama podataka. Stručnjaci pozivaju da se poboljšaju mere bezbednosti. Prema podacima sa globalnog nivoa, svakog dana bude 411.000 novih napada, ističe stručnjak za sajber bezbednost Srđan Radosavljević.
Broj sajber napada u 2023. povećan je za 11.000 u odnosu na prethodnu godinu, rekao je za RTS stručnjak za sajber bezbednost Srđan Radosavljević.
„Želeo bih da istaknem procenat od 88 odsto koji se tiče targetiranih napada, odnosno napada koji se završavaju na nivou operativnog sistema Vindous, na Majkrosoft platformi“, ističe Radosavljević.
I analiza podataka o sajber pretnjama u Srbiji za 2023. godinu pokazuje povećan broj napada po takozvanom RDP protokolu – koji se koristi za pristup udaljenim računarima.
Stručnjaci smatraju da kompanije treba da olakšaju zaposlenima rad, ali da je neophodno i da razmišljaju o tome kako da se zaštite od takvih napada i da ih preduprede.
„Analizom podataka koje smo prikupili u ovoj godini, videli smo porast od 115 procenata, vezan za napade po tom protokolu. Takođe, ono što je važno reći, kada pričamo o napadima u Republici Srbiji, želeo bih da istaknem podatak o 53 procenta povećanja ransomver (ransomware) napada, kada hakeri zaključavaju podatke unutar kompanija, tražeći otkup“, kaže Radosavljević, napominjući da su građani još uvek najčešće izloženi „fišing“ (phishing) napadima.
Prema njegovim rečima, i dalje ima „fišing“ napada preko imejla, ali je povećan broj napada preko aplikacija za razmenu poruka, poput Vajbera.
„Skrenuo bih pažnju korisnicima da obavezno pročitaju tu poruku koju dobiju“, napominje Radosavljević i dodaje da se hakeri neretko kriju iza određenih državnih službi kojima ljudi veruju.
Pre nego što se klikne na link ili unesu lični podaci, potrebno je da se poruka dobro pročita i da se proceni da li je lažna.
Godinu koja je na izmaku u tehnološkom svetu obeležila je masovna primena veštačke inteligencije, odnosno mašinskog učenja. Što se tiče same informacione bezbednosti, mašinsko učenje se u toj oblasti koristi već nekih 15 godina, ističe Radosavljević.
„Treba voditi računa, pogotovo kod Chat GPT-ja i ostalih popularnih modela na internetu, da ne unose podatke u samu pretragu o svojim projektima i analizama, zato što su ti podaci njihovi i poverljivi. Veštačka inteligencija je korisna stvar, svi ti algoritmi koji su pisani unutar veštačke inteligencije služe da nama pomognu da pojednostavimo i ubrzamo neke procese rada“, ističe Radosavljević.
Naglašava da istraživanja pokazuju da će oko 20 odsto svih poslovnih procesa u IT industriji biti automatizovano.
