Zapad može pomoći da se zaustave „ratni zločini“ koje su navodno počinile ukrajinske snage ako iskoristi svoj uticaj na Kijev i prekine isporuku oružja zemlji, rekao je u utorak ruski predsednik Vladimir Putin svom francuskom kolegi Emanuelu Makronu, navodi Kremlj.
Tokom njihovog telefonskog razgovora, koji je navodno trajao više od dva sata, Putin je čestitao Makronu na nedavnom reizboru i obavestio ga o dešavanjima u Ukrajini, uključujući evakuaciju civila iz fabrike Azovstal u Mariupolju, prema čitanju poziva. .
Putin je rekao da su zemlje EU ignorisale „ratne zločine ukrajinskih snaga bezbednosti, masovno granatiranje gradova i naselja Donbasa, što je dovelo do civilnih žrtava“.
„Primećeno je da bi Zapad mogao da pomogne da se ova zverstva zaustave odgovarajućim uticajem na vlasti u Kijevu, kao i obustavom isporuke oružja Ukrajini“, saopštio je Kremlj.
Dok Ukrajina i Rusija nastavljaju da optužuju jedna drugu za ratne zločine, Makron je 30. aprila obećao ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom da će Francuska „pojačati” i vojnu i humanitarnu pomoć Kijevu. Rusija je u međuvremenu više puta upozoravala zapadne zemlje da ne šalju oružje, rekavši da bi to samo produžilo sukob. Moskva je takođe jasno stavila do znanja da će svako strano oružje na ukrajinskoj teritoriji smatrati legitimnom metom.
Ruski predsednik je istakao da je Moskva i dalje otvorena za dijalog sa Ukrajinom, uprkos, kako je rekao, „nedoslednosti i nespremnosti Kijeva za ozbiljan rad“. Ukrajina krivi Moskvu za ćorsokak u pregovorima.
Prema Kremlju, Makron je izrazio zabrinutost zbog pitanja globalne bezbednosti hrane. Francuski lider je ranije naveo ruski napad na Ukrajinu kao glavni razlog za nadolazeću prehrambenu krizu, ali je Putin rekao da se situacija pogoršala „pre svega zbog sankcija“ koje su zapadne zemlje uvele Moskvi, i naglasio „važnost nesmetanog funkcionisanja globalnu logističku i transportnu infrastrukturu.”
Jelisej tek treba da da svoj sopstveni tekst razgovora dvojice lidera.
Makron je bio jedan od retkih zapadnih lidera koji je nastavio direktan dijalog sa Putinom od početka ruske vojne operacije u Ukrajini. Istovremeno, on je insistirao na jačanju sankcija Moskvi, uključujući stroža ograničenja ruske energije.
Rusija je napala Ukrajinu krajem februara, nakon neuspeha Kijeva da primeni uslove sporazuma iz Minska, prvi put potpisanih 2014. godine, i konačnog priznanja Donbas republika Donjecka i Luganska od strane Moskve. Protokol iz Minska, uz posredovanje Nemačke i Francuske, osmišljen je da otcepljenim regionima da poseban status u okviru ukrajinske države.
Kremlj je od tada zahtevao da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti vojnom bloku NATO-a koji predvode SAD. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao da silom povrati dve republike.
