Borbe su zaustavile oko 200.000 ljudi da evakuišu opkoljeni ukrajinski grad Mariupolj drugi dan zaredom u nedelju, pošto je ruski predsednik Vladimir Putin obećao da će nastaviti sa svojom invazijom ukoliko se Kijev ne preda.
Većina ljudi zarobljenih u lučkom gradu spava pod zemljom da bi izbegli više od šest dana skoro neprekidnog granatiranja opkoljavanjem ruskih snaga koje su prekinule snabdevanje hranom, vodom, strujom i grejanjem, navode ukrajinske vlasti.
U telefonskom razgovoru sa turskim predsednikom Tajipom Erdoganom, Putin je rekao da je spreman za dijalog kako bi se okončale borbe, ali da će svaki pokušaj da se povuku razgovori propasti, navodi Kremlj.
Obustavljanje, kako Moskva opisuje kao specijalnu operaciju, „moguća je samo ako Kijev prekine vojne operacije i izvrši dobro poznate ruske zahteve“, navodi Kremlj u čitanju razgovora Putin-Erdogan.
Broj poginulih civila u neprijateljstvima širom Ukrajine otkako je Moskva započela invaziju 24. februara iznosio je 364, uključujući više od 20 dece, saopštile su Ujedinjene nacije u nedelju, dodajući da je još stotine povređeno.
Visoki komesar UN-a za ljudska prava rekao je da je većina civilnih žrtava uzrokovana upotrebom „eksplozivnog oružja sa širokim udarnim područjem, uključujući granatiranje iz teške artiljerije i višenamenskih raketnih sistema, kao i raketne i vazdušne udare“.
Rusija je do sada lansirala oko 600 projektila, rekao je visoki zvaničnik američke odbrane.
Generalštab ukrajinskih oružanih snaga saopštio je da Rusi „počinju da akumuliraju resurse za juriš na Kijev“.
Moskva je više puta negirala da je napadala civilna područja.
U Irpinu, gradu oko 25 km (16 milja) severozapadno od prestonice Kijeva, muškarci, žene i deca koji su pokušavali da izbegnu teške borbe u toj oblasti bili su primorani da se zaklone kada su projektili pogodili u blizini, prema Rojtersovim svedocima.
Vojnici i sugrađani pomogli su starijima da požure do autobusa punog uplašenih ljudi, od kojih su se neki zgrčili dok su čekali da ih odvezu na sigurno.
Invazija je izazvala široku osudu širom sveta, poslala je više od 1,5 miliona Ukrajinaca da beži iz zemlje i pokrenula sveobuhvatne sankcije Zapada protiv Rusije koje su imale za cilj da osakate njenu ekonomiju.
Bajdenova administracija saopštila je u nedelju da istražuje zabranu uvoza ruske nafte, uprkos zabrinutosti da će taj potez povećati cene.
Cene nafte su skočile na najviši nivo od 2008. i skočile za 10% u ranoj azijskoj trgovini u ponedeljak. Rusija obezbeđuje 7% svetske ponude.
„Rat je ludilo, molim vas prestanite“, rekao je papa Franja u svom nedeljnom obraćanju okupljenima na Trgu Svetog Petra, dodajući da „reke krvi i suza teku u ratu u Ukrajini“.
Ruski mediji navode da je Putin takođe skoro dva sata razgovarao telefonom sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom. Makron je rekao Putinu da je zabrinut zbog mogućeg amfibijskog napada na ukrajinski istorijski lučki grad Odesu, saopštila je Makronova kancelarija.
Sjedinjene Države ne veruju da je takav napad neizbežan, rekao je visoki zvaničnik američke odbrane, želeći da ostane anoniman.
Antiratni protesti održani su širom sveta, uključujući i samu Rusiju, gde je policija privela više od 4.600 ljudi, saopštila je nezavisna grupa za praćenje protesta.
Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da je održano 3.500 demonstranata, uključujući 1.700 ljudi u Moskvi i 750 u Sankt Peterburgu.
Hiljade demonstranata uzvikivalo je „Ne ratu!“ i „Sram te bilo!“, prema video snimcima koje su na društvenim mrežama postavili opozicioni aktivisti i blogeri. Rojters nije mogao nezavisno da proveri snimke i fotografije.
