Vraćanje obaveznog služenja vojnog roka je ostvarivo na društvenim mrežama, na slavskim ručkovima ili eventualno na nekim kafanskim ručkovima, izjavio je u intervjuu FoNetu pukovnik u penziji i izabrani poslanik liste Srbija protiv nasilja Goran Petković.
Kako je istakao, to je pitanje o kojem bi trebalo dobro razmisliti i napraviti dobre procene, razjasniti mnoge nedoumice i nepreciznosti, videti koliko bi to koštalo, koliko bi donelo koristi državi, a koliko može da nanese štete.
Napominjući da to ne može da bude pitanje koje ide u prilog prilog nečije želje, Petković je podsetio da je teško vratiti u pređašnje stnje nešto od čega se u jednom trenutku odustalo.
Obavezno služenje vojnog roka je u ovom trenutku skopčano sa mnogim problemima i nepoznanicama. Imamo raspon građana od 18 do 28 godina koji podležu služenju. Da se ove godine aktivira obaveza, koje godište bi otišlo, da li oni od 18 ili oni sa 26-27, zapitao je Petković.
On smatra i da je najasno koliki bi bio regrutni kontigent, kao i da li bi kasarne imale adekvatan smeštaj i uslove, da li bi se momci suočili sa ledenom vodom i spavaonicama u kojim bi njih 30 bilo na krevetima na sprat.
Ko bi te momke obučavao, upitao je Petković i napomenuo da je u proteklih 13 godina izgubljen kontinuitet u planiranju, izvođenju i organizovanju borbene obuke.
Kako je predočio, sada je potrebno izvođenje obuke tako da neko zna šta i kako da radi sa momkom od 18 godina, koji još pokušava da se orijentiše gde se nalazi i šta ga očekuje.
Petković je pomenuo i temu ishrane vojnika i konstatovao da u kasarnama koje su ostale aktivne postoje intendantska sredstva, ali da je pitanje da li ima ljudi koji bi pripremali tri obroka dnevno sedam dana sedmično.
Pominje se obuka „do četiri meseca“, što znači da može da bude i tri ili dva, a možda, kao što je predlagao jedan pređašnji ministar odbrane, da budu na obuci dva od sedam radnih dana, rekao je Petković, ukazujući na još jednu od nedoumica.
Kao bivši komandant graničnog bataljona, on je podsetio da je osnovna obuka trajala 59 radnih dana, dok je za tenkistu ili artiljerca bilo potrebno više vremena.
Petković je upozorio i na ustavnu kategoriju prigovora savesti i iskazao bojazan da bi se na taj institut pozvao veliki broj regruta.
Kako je objasnio, ne samo što su pacifisti ili žele da budu u nekim udobnijim uslovima, nego i zbog činjenice da mnogi mladi već rade i boje se da će ostati bez posla, ako odu na služenje vojnog roka.
On je zapitao i šta je sa onima koji su zasnovali porodice, ko će da brine o njihovoj egzistenciji, tako da je mnogo tema koje bi morale da se reše u zakonu, a jedno od njih je i da li bi obavezno služenje podrazumevalo i žene.
Petković je poručio da će, kao budući poslanik u Skupštini Srbije, kada ta tema dođe na dnevni red, prvo proučiti predlog i obrazloženje, i glasati na osnovu toga da li će predlagač uspeti da ga ubedi u opravdanost i mogućnost sprovođenja obaveznog služenja vojnog roka.
Nisam protiv, ali nisam ni za obavezno služenje vojnog roka. Želim prvo da se neke nepreciznosti razjasne, jer se radi o nečijim sinovima, objasnio je on, podsećajući da je u vojsci bio od svoje 15. godine pa do odlaska u penziju.
Ističe i da su mu vojni poziv i institucija uvek u srcu i da je nikada neće napadati, niti biti kritizer, ali će sebi uvek dati za pravo da kaže i protumači sve što se radi u vezi sa vojskom.
Otišao sam u penziju kao ostvaren oficir. Nije ostalo nešto da nisam uradio ili da nisam dobio što sam očekivao. Nisam otišao razočaran i zbog toga dajem sebi za pravo da se izjasnim o svakoj temi koja se tiče vojske i odbrane Srbije, zaključio je Petković.
