Evakuacija preostalih životinja, mahom konja, sa Krčedinske ade, planirana za danas, otkazana je. Ograda tora, u koju životinje moraju biti smeštene, pre nego ih ukrcaju na skelu, uništena je. Zbog toga je stočar Milenko Plavšić danas ostao na svom imanju, brinući o životinjama koje su uspeli da spasu.
Miletu iz Kovilja još samo su u stihovima na zidu sve životinje na broju. Konji su i dalje zarobljeni, većina krava spasena, jedna se bori za život.
„Za sve je čovek kriv, šta god se desi, čovek je kriv“, kaže stočar Milenko Plavšić.
Tako je i njegova priča počela, naizgled, pre nekoliko dana. A, u stvari, traje mnogo duže.
„Ja imam 66 godina, nikad nismo imali probleme, dok ovi nisu došli na Krčedinsku adu, Marjan Rističević i ta njegova banda“, kaže Plavšić.
Od tada, kaže Mile, svojim govedima na Krčedinskoj adi jedva može i da priđe, čak i sada, kada su i njemu i njegovim životinjama u pomoć pritekli prijatelji i sugrađani.
„Pucano je, prvo, ispred mene i preko mene. Lončar Ilija. Kad je pucao, rekao je da će me ubiti, i mene, i sve Koviljčane će poubijati“, priča Plavšić.
Policija, tvrdi, nikada nije adekvatno reagovala. Ali, dodaje, očekuje to od nje sada, kao što je očekivao i ranije. Mile veruje u pravdu. I veruje državi.
Više nego ljudima, Mile, kaže, veruje svojim životinjama i u njih, u onih najmanje deset krava, gladnih, žednih, iznemoglih, kojima će narednih dana oporavak biti neophodan. A posebno u one usamljene, preko Dunava, koje čekaju evakuaciju već sutra.
„Ja nemam dece, ali da moji unuci, sestrini ćerka i sin, da kažu da im je ujak nešto ostavio“, kaže Plavšić.