Kurban-bajram se dočekuje u kućama. Glavne aktivnosti islamskih vernika su svečano klanjanje Bajram ramaza prvog jutra i priprema kurbana, odnosno žrtve, obično ovna.
Proslavlja se četiri dana. Praznik se naziva i hadžijski, jer se u Meki završava glavno godišnje hodočašće.
Posle dve godine ograničenja izazvanih pandemijom korona virusa, hadžiluk se vraća u punoj meri. Smatra se da je hadžija Alahov gost kome se pruža prilika da mu se oproste svi gresi. Milioni muslimana svake godine okupljaju se na tlu kojim je koračao Muhamed.
Hodočašće na tom svetom mestu jedno je od pet glavnih obaveza svakog punoletnog muslimana kome to imovinsko i zdravstveno stanje dozvoljava.
Tradicionalno, nakon molitve u Meki, hodočasnici odlaze do planine Arafat gde se veruje da je Muhamed poslednji put propovedao.
U tradiciji islama, kurbansko meso ne deli se samo muslimanima već svima bez razlike – sirotinji, komšijama i rodbini.
Čestita se rečenicom „Bajram šerif mubarek olsun“ što u prevodu znači „neka bude čestit i blagosloven Bajram“.
Muftija Rešad Plojović ističe da je najbolja i ključna bajramska poruka da se ljudi vrate i približe jedni drugima.
Isto tako, kako je dodao, to približavanje treba da bude kroz približavanje Bogu.
„Zapravo su bajramski dani, dani bajramske radosti, a radost kada se deli sa drugima, ona se povećava“, istakao je Plojović.
Verski velikodostojnici i predstavnici institucija i organizacija uputili su vernicima čestitke , u kojima pozivaju na uzajamno poštovanje, učvršćivanje porodičnih odnosa i deljenje radosti povodom praznika.
