U prvih pet meseci ove godine u Srbiji su urađene samo dve transplantacije, dok je u Bosni i Hercegovini obavljeno sedam, a u Hrvatskoj čak 50. Usled neusvajanja izmena zakona koje je pripremilo Ministarstvo zdravlja, više od 2.000 ljudi čeka na transplantaciju organa.
Ivana Jović, majka šestogodišnje devojčice i predsednica Udruženja „Donorstvo je herojstvo“, jedna je od građana Srbije koji su morali da prikupljaju novac za transplantaciju u inostranstvu. „Hvala bogu, transplantirana sam pre osam meseci u Belorusiji. Sada imam mogućnost da pijem vodu i da živim normalno, što nije bio slučaj dok sam bila na dijalizi“, kaže Ivana.
Zbog pandemije koronavirusa i osporavanja zakonskih odredbi od strane Ustavnog suda, program transplantacija u Srbiji je skoro potpuno zaustavljen. „Situacija nikada nije bila teža“, ističe dr Aleksandra Vlačić, direktorka Uprave za biomedicinu Ministarstva zdravlja.
Potrebno je što pre usvojiti novi zakon koji će omogućiti nastavak transplantacionog programa. Mirjana Kecman, pomoćnica Poverenice za zaštitu ravnopravnosti, naglašava važnost uređenja pravnog okvira, dok Vladica Ilić iz Beogradskog centra za ljudska prava smatra da bi građanima trebalo omogućiti da se izjasne o doniranju organa.
Za uspešan program zaveštanja i darivanja organa potrebna je sinergija države, zdravstvenog sistema, građana, medija i verskih zajednica. Statistika pokazuje da su veće šanse da nam tokom života zatreba transplantacija nego da budemo donatori.
