Prestiž Univerziteta u Beogradu se vraća uz bolju poziciju na Šangajskoj listi 1.000 najboljih svetskih univerziteta. Profesor Branislav Boričić, prorektor za nauku Beogradskog univerziteta, naglašava da se biti među prvih 500 svetskih univerziteta tumači kao izuzetan uspeh, predstavljajući prisustvo među top 4% institucija. On ističe da realno sagledavajući situaciju, ne bi trebalo očekivati da će Univerzitet u Beogradu u bliskoj budućnosti ponovno dosegnuti takav visok rang.
Branislav Boričić, gostujući u Dnevniku RTS-a, je izneo da je već samo mesto među prvih 500 univerziteta znak izuzetnog postignuća. „Prvih 500 znači da pripadate elitnom krugu od četiri procenta najboljih univerziteta na globalnom nivou. Sve promene koje su iznad ovoga predstavljaju značajan napredak za Univerzitet u Beogradu, a isto tako i za Srbiju u celini“, objašnjava Boričić. Takođe, primećuje da, osim Univerziteta u Novom Sadu, u okviru Srbije nema drugih univerziteta koji su se našli među prvih hiljadu na Šangajskoj listi.
Profesor Boričić podseća na važan doprinos matematičara Stojana Radenovića, ističući njegovo ime kao ključno za uspon Univerziteta u prethodnim godinama. Povlačenje profesora Radenovića iz akademske sfere značilo je pad za Univerzitet u Beogradu.
Na pitanje o pojedincima koji su zaslužni za povratak Univerziteta u Beogradu na viši rang, profesor Boričić pominje ime Stojana Radenovića, ali i profesora Zorana Kadelburga, koji su svojim radom doprineli uspehu. Ove godine, profesori Petar Seferović i Dragan Pamučar, prepoznati kao među deset najcitiranijih autora u svojim oblastima, doprineli su univerzitetovom usponu. Boričić smatra da, iako ovo predstavlja izuzetan rezultat, nije realno očekivati da će u narednim godinama ponovno imati pojedince koji će Univerzitet u Beogradu lansirati tako visoko na listi.
Boričić ukazuje na stabilnu osnovu Univerziteta u Beogradu, čineći ga istaknutim među prvih 500. Ovaj univerzitet obuhvata 31 fakultet i 11 naučnih instituta, pri čemu su naučni instituti posebno važni za postizanje visokog ranga. On naglašava da se Šangajska lista fokusira isključivo na naučno-istraživački rad, dok kvalitet obrazovnog procesa ocenjuju druge rang-liste.
Boričić takođe ističe da bi dobijanje prestižnih nagrada kao što su Nobelova nagrada ili Fildsova medalja od strane nekog profesora moglo značajno unaprediti plasman univerziteta. Osim toga, naglašava da je važno da se održi konstantna produktivnost i visok nivo citiranosti među naučnicima, prepoznajući potrebu za doprinosima iz različitih naučnih oblasti.
Profesor Boričić zaključuje da rezultati pokazuju da naši profesori imaju veliki potencijal. Upoređujući relativno manje resurse uložene u poređenju s bogatijim zemljama, naglašava da Univerzitet u Beogradu stoji izuzetno dobro. Ipak, ističe da su resursi ograničeni, posebno kada se bore za ograničen broj pozicija u vrhunskim naučnim časopisima. Ovo podvlači važnost entuzijazma i posvećenosti profesora i istraživača Univerziteta u Beogradu kao ključnih faktora za postizanje visokog ranga na svetskim listama.
