Sastanak u Briselu rezultirao je značajnim razvojem događaja, jer se tzv. Kosovo obavezalo da prihvati Briselski osnovni sporazum datiran 27. februara 2023. godine, kao i Ohridski implementacioni aneks od 18. marta 2023. godine, prema saopštenju iz kabineta premijera privremenih prištinskih institucija Aljbina Kurtija.
U saopštenju se naglašava da je ključni zahtev da se sporazum mora sprovesti u celini, bez ikakvih uslova i odlaganja, a sprovođenje garantuje samo potpis na sporazumu. Ovo je, međutim, naišlo na odbijanje predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji nije potpisao sporazum.
Premijer Kurti je istakao da mu je prioritet bezbednost na Kosovu, posebno bezbednost granice sa Srbijom, zbog prisustva paravojski na suprotnoj strani koje su izvršavale terorističke i kriminalne napade, uključujući napade na policajce Kosova.
Kurti je, prema izveštaju, zatražio uvođenje sankcija i kazni Srbiji kako bi se sprečilo ponavljanje takvih incidenata. Takođe je istakao da je Kosovo lider u vladavini prava na Zapadnom Balkanu i zahtevao izručenje terorističkih paravojnih grupa, uključujući one koje se povezuju sa Milanom Radoičićem i drugim odgovornim licima.
Dodaje se da bi ta lica trebala da imaju fer i pošteno suđenje, a to garantuje nadgledanje svih suđenja od strane Euleksa na Kosovu.
Na kraju sastanka, premijer Kurti je istakao da „prihvatanje znači potpis, a samo potpis znači prihvatanje i garantuje sprovođenje“ sporazuma. Takođe je podsetio da Kosovo zaslužuje status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, kao i priznanje od strane pet država članica EU koje to još uvek nisu učinile.