Reumatolozi mogu igrati glavnu ulogu u dijagnostici i lečenju neurološke lajmske bolesti, navodi se u radu koji su imunolog i reumatolozi sa Medicinske škole u Rutgersu u Nju Džersiju objavili u časopisu Pathogens.
Maj je mesec svesti o lajmskoj bolesti. Centri za kontrolu i prevenciju bolesti procenjuju da svake godine oko 476.000 ljudi u Sjedinjenim Državama može da oboli od lajmske bolesti, koju izazivaju bakterija Borrelia burgdorferi i retko Borrelia maionii i prenosi se na ljude ubodom zaraženih krpelja crnih nogu (jelena). Većina infekcija se javlja na severoistoku i srednjem Atlantiku, Viskonsinu i Minesoti i na zapadnoj obali, posebno u severnoj Kaliforniji.
Iako se većina ranih slučajeva lajmske bolesti može uspešno lečiti sa nekoliko nedelja antibiotika, kasnije faze mogu imati iscrpljujuće probleme.
„Lajmska bolest ima širok spektar simptoma i znakova i može biti teško dijagnostikovati, posebno ako se ne vidi lezija kože koja se može uočiti“, rekao je Stiven Šucer, profesor na Medicinskoj školi Rutgers u Nju Džersiju koji je specijalizovan za istraživanje lajmske bolesti i autor rada. „To može biti posebno ozbiljno ako bakterije utiču na nervni sistem.“
Šucer i koautor Svati Govil, reumatološki saradnik na Medicinskoj školi Rutgers u Nju Džersiju, upozoravaju reumatologe, lekare primarne zdravstvene zaštite i pacijente na znake neurološke lajmske bolesti:
Šucer: Otprilike četiri do 14 dana nakon ujeda krpelja, ljudi mogu videti kružnu crvenu leziju na koži koja formira šaru oka bikova. Međutim, češće nego ne način na koji lezija kože izgleda je različit ili čak i ne postoji. U stvari, klasični izgled bikovog oka češće se javlja kod južnih bolesti osipa uzrokovanih krpeljima nego kod lajmske bolesti. Osip je obično bezbolan i ne svrbi i stoga često ostaje neprimećen. Do trenutka kada pacijent dođe u kontakt sa reumatologom, lezija je obično odavno nestala.
Nakon kožnog osipa, najčešći su neurološki znaci i bolovi u zglobovima. Danima do mesecima nakon ujeda krpelja, ljudi bi mogli da dožive simptome kao što su slabost ili paraliza na jednoj ili obe strane lica, gubitak čula, kognitivni problemi, umor, bol u kičmi, utrnulost ili osećaj „uboda i igle“ u ruke ili noge, ukočenost vrata i jake glavobolje. Kada se bol u zglobovima – poznat kao „artralgije“ – posebno u kolenima i drugim velikim zglobovima javi zajedno sa simptomima koji su primorali osobu da poseti reumatologa, to povećava mogućnost neurološke lajmske bolesti, koja, kada se leči rano, ima povoljnu prognozu.
Govil: Ljudi sa mogućom lajmskom bolešću mogu ići kod reumatologa najčešće zbog bolova u zglobovima, posebno u kolenu. Reumatolozi primaju dosta pacijenata sa lajmskom bolešću, ali primećujemo da je većina pritužbi sada zapravo neurološka. Želimo da upozorimo reumatologe da budu oprezni u pogledu znakova lajmske bolesti kada vide pacijente sa bolovima u zglobovima.
Lajmska bolest sa pravim artritisom se javlja mnogo ređe nego slučajevi sa bolovima u zglobovima i neurološkim simptomima. Pošto može biti teško dijagnostikovati neurološke lajmske bolesti, reumatolog bi trebalo da pita o pacijentovoj istoriji Lajmske bolesti i da li članovi porodice imaju slične simptome. Ako je tako, reumatolog treba odmah da ih uputi neurologu ili lekaru za infektivne bolesti koji ima iskustva sa neurološkom lajmskom bolešću.
Šucer: Ljudi treba da posete reumatologa ako se njihov veliki bol u zglobovima javi van aktivnosti, kao što je sportska povreda, koja bi inače izazvala ove simptome. Pacijenti treba da pitaju lekara o mogućnosti Lajmske bolesti, posebno ako su imali ubod krpelja, osip ili ako imaju simptome ili znakove koji ukazuju na to da je njihov nervni sistem uključen. Ako je tako, to može biti veoma ozbiljno.
Šucer: Ako ljudi dobiju ubod krpelja ili su bili u endemskom području i osećaju se bolesno, trebalo bi da posete svog lekara primarne zdravstvene zaštite. Međutim, lekari ne bi trebalo da pretpostavljaju da pacijent nema lajmsku bolest ako ne vide leziju kože u obliku bika. Oni bi trebali uzeti anamnezu od pacijenta. Ako je prošlo nekoliko nedelja od izlaganja, oni mogu naručiti krvne testove za otkrivanje antitela. Ako se otkrije lajmska bolest, pacijentu treba započeti terapiju antibioticima. U većini slučajeva, oporavak će verovatno biti što pre počne lečenje. Kada se odloži, pacijent je u opasnosti da pređe u kasnije, teže simptome.