Poslanici Narodne skupštine na trećoj sednici jesenjeg zasedanja razmatraju predloženi budžet za narednu godinu. Fiskalni savet je prethodno ocenio da predlog budžeta donosi umerena poboljšanja fiskalne politike koja su još uvek u senci ogromnih troškova za pokrivanje gubitaka državnog energetskog sektora.
Na sednici skupštinskog Odbora za finansije , republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava ministar finansija Siniša Mali je rekao da su predviđeni ukupni prihodi i primanja u iznosu od 1.843,4 milijarde dinara, prenosi RTS.
Mali je naveo i da postoje tri stuba ovog budžeta – očuvanje životnog standarda građana, kapitalne investicije i energetika.
Očuvanje standarda realizovaće se, prema njegovim rečima, kroz povećanje penzija i plata u javnom sektoru, rekao je Mali. Podsetio je da su penzije povećane u novembru za devet odsto i da u januaru sledi povećanje od 12,1 odsto, kao i da će plate u javnom sektoru biti povećane 12,5 odsto, a u Vojsci 25 odsto.
Kada je reč o energetici, Mali je najavio aktivno restrukturiranje javnih preduzeća u tom sektoru, istakavši da Srbija ima dovoljno gasa i za građane i za privred.
Fiskalni savet je, inače, u dokumentu „Ocena predloga budžeta za 2023. godinu“ istakao da Predlog budžeta za 2023. donosi umerena poboljšanja fiskalne politike koja su još u senci ogromnih troškova za pokrivanje gubitaka državnog energetskog sektora.
Predlog budžeta za 2023. godinu, kako je navedeno, predviđa relativno visok fiskalni deficit od 264 milijarde dinara (3,3 odsto BDP-a), a kada se to uporedi s deficitom od 3,9 odsto BDP-a koji je planiran nedavno usvojenim rebalansom budžeta za 2022, ipak se može oceniti da budžet za 2023. postepeno vodi javne finansije u dobrom smeru, naveo je Fiskalni savet.
U dokumentu stoji da je glavni razlog zbog kog fiskalna unapređenja nisu mogla da budu snažnija još uvek veliki gubitak javnih preduzeća iz energetskog sektora (EPS i Srbijagas) koji i u 2023. nameće ogroman fiskalni trošak.
