Kako je svetska populacija starija, Alchajmerova bolest postaje sve češća. Alchajmerova bolest je najčešći oblik demencije. Demencija je termin koji se koristi za opisivanje niza simptoma povezanih sa opadanjem funkcije mozga sa godinama. Simptomi uključuju gubitak pamćenja, poteškoće u komunikaciji, borbu za rešavanje problema i promene ličnosti ili ponašanja.
Alchajmerova bolest je sve hitnije globalno pitanje. Svetska zdravstvena organizacija predviđa da će se broj ljudi sa ovim stanjem utrostručiti do 2050. godine.
Uprkos ovom rastućem problemu, Alchajmerova bolest ostaje relativno nedovoljno proučavano stanje. Ovo je posebno slučaj u podsaharskim zemljama kao što je Južna Afrika. Jedan od glavnih izazova je da je Alchajmerova bolest složeno stanje bez poznatog leka. Međutim, istraživači su identifikovali nekoliko ključnih faktora rizika povezanih sa bolešću. To uključuje starost, genetiku, faktore načina života i osnovna medicinska stanja.
Poslednjih godina, jedno od najperspektivnijih oblasti istraživanja bolesti povezanih sa starenjem, kao što je Alchajmerova bolest, bilo je nakupljanje štetnih proteina u mozgu. Posebno amiloid-ß. Amiloid-ß je ostao istaknuto područje istraživanja Alchajmerove bolesti jer je njegovo nakupljanje klasična karakteristika u razvoju ovog stanja. Razumevanje njegove uključenosti u proces bolesti je ključno za unapređenje našeg znanja i razvoj efikasnih strategija za dijagnostikovanje, prevenciju i lečenje bolesti.
Akumulacija amiloida-ß može dovesti do stvaranja plakova. Ovi plakovi mogu ometati komunikaciju između moždanih ćelija. Ovo na kraju doprinosi kognitivnom padu i drugim simptomima povezanim sa Alchajmerovom bolešću.
Amiloid-ß je veliki membranski protein koji je neophodan za rast i popravku neurona. Ali njegov oštećeni oblik u kasnijem životu može uništiti nervne ćelije. Ovo izaziva gubitak misli i pamćenja koji je povezan sa Alchajmerovom bolešću.
Stoga smo pokušali da saznamo da li bi intervencije u ishrani, posebno periodični post, sprečile nakupljanje amiloida-ß u mozgu i potencijalno zaštitile od smrti moždanih ćelija povezane sa starenjem.
U radu objavljenom 2021. godine, moj kolega i ja smo pokazali da smo u eksperimentima sprovedenim na miševima otkrili da periodični post sprečava akumulaciju amiloida-ß u mozgu. Ovi nalazi su dodatno potvrđeni u radu objavljenom u maju 2022.
Naši nalazi su važan doprinos potrazi za potencijalnom ulogom dijetetskih intervencija i u skladu su sa prethodnim studijama koje podržavaju ideju da periodični post može pomoći u suzbijanju akumulacije amiloida-ß u mozgu i zaštiti od smrti moždanih ćelija povezane sa starenjem. Koliko mi je poznato, najnovija studija koja koristi varijaciju intermitentnog posta objavljena je u septembru 2022. Klinička grana ove studije ostaje u toku.
Istraživanja uzroka Alchajmerove bolesti su se ubrzala poslednjih godina sa novim osnovama koje se redovno otvaraju dok naučnici traže tretmane.
Nalazi naše studije sugerišu da periodični post može biti efikasan način da se poveća efikasnost autofagije – procesa koji se razgrađuje i reciklira oštećene ili nepotrebne ćelijske komponente, kao što su organele i toksični proteini. Ovaj proces stoga može smanjiti rizik od nakupljanja amiloida-ß i povezane smrti moždanih ćelija.
Ovi nalazi su posebno značajni jer bacaju svetlo na vezu između autofagije i smrti moždanih ćelija sa godinama, i potencijalne terapeutske prednosti intervencija koje ciljaju na ovaj proces.
Intermitentni post je pristup ishrani koji uključuje regulisanje unosa hrane naizmeničnim periodima posta i jela. Ovaj režim ishrane obuhvata periode ograničene konzumacije hrane, praćene periodima normalne ishrane.
Postoje različite vrste periodičnog posta. Jedan je vremenski ograničena ishrana, gde se hrana konzumira u određenom vremenskom okviru svakog dana. Naizmenični post je gde je hrana ograničena svaki drugi dan.
Pokazalo se da periodični post ima različite zdravstvene prednosti. Neke od prednosti se odnose na unapređenje zdravlja mozga.
Nalazi naše studije sugerišu da periodični post može biti efikasan način da se poveća efikasnost autofagije, suštinskog procesa za uklanjanje toksičnih ili pogrešno savijenih proteina koji se mogu nakupiti u ćelijama.
Ponekad autofagija ne funkcioniše kako treba da ukloni štetne proteine ili druge ćelijske komponente iz ćelija. Ovo je snažno implicirano u razvoju i progresiji različitih bolesti povezanih sa starenjem, i cilj je istraživanja za potencijalne terapije.
U našoj studiji smo istraživali efekte periodičnog gladovanja na moždane ćelije kod miševa i moždane ćelije izolovane od miševa sa povećanom amiloid-ß toksičnošću. Ćelije miševa se često koriste kao model za ljudske ćelije u naučnim istraživanjima. To je zbog značajne genetske sličnosti između miševa i ljudi. Ova upotreba životinjskih modela omogućava istraživačima da steknu vredne uvide i testiraju hipoteze. Generalno se smatra etički poželjnijim pre potencijalnog sprovođenja studija na ljudima.
Otkrili smo da je 24 do 48 sati isprekidanog gladovanja miševa pružilo zaštitu od ćelijske smrti u određenim regionima njihovog mozga. Primetili smo povećane nivoe autofagije u ćelijama gladnih miševa. Čak i u prisustvu visokog opterećenja amiloid-ß proteina u moždanim ćelijama, periodični post održava aktivnost autofagije. I proces je ostao efikasan tokom perioda intervencije od 21 dan.
Povećanjem efikasnosti autofagije, moguće je održati uklanjanje štetnih proteina u ćelijama, čak i dok starimo.
Nalazi ove studije sugerišu da intervencije kao što je periodični post mogu potencijalno zaštititi od razvoja bolesti povezanih sa starenjem. Ovo ima važne implikacije za javno zdravlje.
Periodični post je relativno jednostavna dijetalna intervencija: lako se radi. Ima potencijal da bude široko prihvaćen kao preventivna mera protiv pojave bolesti povezanih sa starenjem. Ovi nalazi takođe pružaju osnovu za buduća istraživanja mehanizama pomoću kojih periodični post štiti od smrti moždanih ćelija, istražujući potencijal za dodatne terapijske intervencije koje ciljaju na autofagiju, i ispitivanje efekata različitih režima gladovanja na zdravlje mozga.