Naučnici su otkrili da veličina zenica nije samo povezana sa svetlom, već i sa disanjem. Ova nova istraživanja pokazuju da se zenice menjaju u skladu sa našim disanjem. Ova otkrića mogu imati značajne implikacije za razumevanje percepcije i neuroloških poremećaja.
Zenice nikada nisu statične; one se neprekidno prilagođavaju spoljnim i unutrašnjim faktorima. Najpoznatija funkcija zenica je kontrola količine svetlosti koja ulazi u oko, slično kao što to radi otvor blende na kameri. Međutim, nova istraživanja pokazuju da se veličina zenica menja u skladu sa našim disanjem.
Jednostavno možete testirati ovu reakciju: pogledajte se u ogledalo i usmerite svetlost prema oku, primetićete da se zenice skupljaju. Ovaj proces direktno utiče na našu vizuelnu percepciju. Veće zenice pomažu u detekciji slabih objekata, posebno u perifernom vidu, dok manje zenice poboljšavaju oštrinu vida, što je korisno prilikom čitanja.
Ova refleksna reakcija je toliko pouzdana da lekari koriste promene u veličini zenica za procenu funkcije mozga. Ako zenica ne reaguje na svetlost, to može ukazivati na medicinsku hitnost, poput moždanog udara. Pored svetlosti, zenice se takođe skupljaju kada se fokusiramo na bliske objekte i šire u odgovoru na kognitivni napor ili emocionalno uzbuđenje.
Nedavna istraživanja su pokazala da se veličina zenica menja tokom disanja, što je nova informacija koja može promeniti naše razumevanje veze između disanja i percepcije. U eksperimentima sa više od 200 učesnika, potvrđeno je da veličina zenica fluktuira u skladu sa disanjem, što je otkriće koje može imati značajne posledice za psihologiju i neuroznanost.
Ova otkrića otvaraju nova pitanja o tome kako su suptilne promene u veličini zenica povezane sa našim doživljajem sveta. Fluktuacije su male, ali dovoljno značajne da utiču na našu vizuelnu percepciju. Ova istraživanja su deo šireg napora da se razume kako unutrašnji telesni ritmovi utiču na percepciju.
