Mars možda ima tvrdu, prašnjavu školjku, ali njegova unutrašnjost je slojevita poput razbijača čeljusti – i iznenađujuće mekana.
Dva nova rada objavljena u časopisu Nature detaljno opisuju način na koji seizmički podaci otkrivaju specifičnosti unutrašnjosti Marsa. Svaki prikazuje sloj od 150 kilometara (93 milje) debeo rastopljene silikatne stene u podnožju omotača omotača Marsovog jezgra od tečne legure gvožđa.
Ovo bi moglo imati implikacije na naše razumevanje istorije Marsa – ali takođe može uticati na način na koji tumačimo Marsove seizmičke podatke, koje je sakupio Mars InSight lander između 2019. i 2022. godine.
Osim Zemlje, Mars je jedina planeta sa unutrašnjom strukturom koju smo mogli da ispitamo seizmičkim podacima. InSight, koji je bio u funkciji tek nekoliko godina, otkrio je stotine potresa koji su tutnjali kroz creva Marsa.
Ovo je otkrilo da se na Marsu dešava mnogo više nego što smo ranije mislili, ali analiza tih tutnjava takođe je otkrila unutrašnju strukturu planete.
Kada potresi podrhtavaju kroz planetu, talasi se šire i odbijaju od različitih materijala na različite načine. Čvrsti, kruti materijali će imati drugačiji seizmički profil od elastičnog, mekanog. Naučnici ne samo da su bili u mogućnosti da koriste seizmičke podatke da bi ispitali šta se nalazi unutar Marsa, već su to i detaljno mapirali.
Ta početna mapa bila je zasnovana na ranim podacima. Dva nova rada – koje vode odvojeno geofizičar Amir Khan iz ETH Ciriha i geofizičar Henri Samuel iz Francuskog nacionalnog centra za naučna istraživanja (CNRS), respektivno – zasnivaju se na mnogo većem skupu podataka, uključujući dva ogromna seizmička događaja za koja se smatra da su rezultat udara meteorita.
Ranija merenja su pokazala da Mars ima iznenađujuće veliko jezgro, sa radijusom od oko 1.830 kilometara (1.137 milja). To je ogromno – preko polovine planetarnog radijusa od 3.390 kilometara (2.106 milja). To je takođe značilo da će jezgro imati relativno nisku gustinu, što sugeriše da je prilična količina lakših elemenata pomešana u .
Timovi i Kana i Semjuela izvršili su nova merenja, a nalazi obojice se odlično slažu. Otkrili su da način na koji seizmički talasi odbijaju oko Marsa ukazuje na prisustvo sloja rastopljene stene debljine oko 150 kilometara oko jezgra.
To, zauzvrat, znači da jezgro mora biti manje – između 1.650 i 1.675 kilometara u radijusu. To je u skladu sa prethodnim procenama veličine Marsovog jezgra, pre nego što je InSight posmatrao unutrašnjost planete.
Ako je jezgro manje, to znači da je i gušće, što znači da mu nisu potrebni ti dodatni lakši elementi da bi ga razmutio. To je mnogo više u skladu sa našim razumevanjem hemijskog sastava Marsa.
S obzirom na to da sastav jezgra Marsa sadrži tragove o njegovoj istoriji – pretpostavljeno prisustvo lakših elemenata je ranije bilo umešano u gubitak Marsovog globalnog magnetnog polja – ovo bi moglo pomoći naučnicima da shvate kako je Mars postao onakav kakav je danas: prašnjav , sušno, beživotno i fascinantno.
Iako se dva rada slažu o rastopljenoj prirodi sloja kao i njegovoj veličini, imaju različite teorije o tome kako je tamo dospeo. Buduća istraživanja bi mogla pomoći da se suzi misteriozna istorija i evolucija Marsa.
