Sahranom posmrtnih ostataka 30 osoba, komemoracijom, polaganjem cveća i molitvom u Memorijalnom centru Potočari, obeležena je 28. godišnjica zločina u Srebrenici. Uz porodice žrtava, skupu su prisustvovali verski lideri, brojni domaći i međunarodni zvaničnici, koji su pozvali na pomirenje i dijalog. I ove godine skup je protekao bez delegacije Srbije, piše RTS.
Danas je najteži dan u životu svake majke i svakog čoveka koji ima i malo duše i srca, poručila je Ajša Omerović iz Udruženja „Majke Srebrenice“. Istim rečima bol opisuju i potomci još 30 žrtava zločina u Srebrenici , koje su danas pokopane.
Među njima, najmlađi je u julu 1995. godine imao 15 godina, a najstariji 65 godina – Nezir Muminović. Od njega se, uz prisećanje na njihov poslednji susret, oprostio sin.
„Poslednji put sam ga video pred rat. Kada smo krenuli, otišao sam za Tuzlu, a on je ostao je u rodnom selu kod Skelana. I ’93. godine bio je u Srebrenici. Sa padom Srebrenice ’95. godine došao je sa majkom i ujakom u Potočare. Rekli su mi da je streljan u Pilicama. Čekao sam dugo. Majka ima želju da dok je živa može da se ukopa“, priča Safet, sin nastradalog Nezira.
Na groblju Memorijalnog centra Srebrenica – Potočari, do sada je sahranjena 6.751 osoba. Traga se za još oko 1.000, čiji su ostaci, pretpostavlja se, skriveni u masovnim grobnicama ili rasuti po šumama duž trase kojom su marširali.
„Ukopala sam oca 2011. i danas kopam ovog brata starijeg, mlađeg još nisam našla i ne znam ništa“, kaže Hamdija Fejzić, zamenik načelnika Opštine Srebrenica.
Za preživele, ali i bošnjačke političare, polemika o tome da li je ono što se desilo u Srebrenici genocid je neprihvatljiva.
„Kultura sećanja jača istinu i pravdu. Kulturom sećanja suprostavljamo se kulturi laži, negiranja zločina i genocida. Kultura sećanja je jedini izlazak iz spirale nasilja i zla, jedini način da izlečimo društvo od bolesti mržnje“, ukazuje Denis Bećirović, član Predsedništva BiH.
O relativizaciji zločina govori i visoki predstavnik u BiH Kristijan Šmit. Najavljuje da će dopuniti zakon koji je poslednjih dana mandata njegov prethodnik potpisao, a kojim se zabranjuje negiranje genocida.
„Imamo jasnu obavezu da zaustavimo tenzije koje dovode u pitanje počinjene zločine. Pozivam nadležne da procesuiraju negiranje genocida i glorifikovanje ratnih zločinaca. Potrebno je da proširimo zakonske odredbe gde počinioci ratnih zločina, osuđeni počinioci, ne mogu da imaju pravo da obavljaju javne funkcije“, poruka je Kristijana Šmita, visokog predstavnika u BiH.
Poruku pomirenja u video-poruci poslali su predsednici Crne Gore i Turske. Iz Brisela zajedničko saopštenje šefa evropske diplomatije i komesara za proširenje.
„Evropa se seća svoje odgovornosti i neuspeha da zaštiti. Danas, dok rat ponovo besni na evropskom kontinentu, zaklinjemo se da ćemo učiniti bolje da odbranimo mir i zaštitimo život“, navode Žozep Borelja i Olivera Barheljija u saopštenju.
Za zločine u Srebrenici koja je bila „zaštićena zona“, izrečeno je pet doživotnih kazni pred Haškim tribunalom, a pred sudovima u zemljama regiona, uključujući i Srbiju je osuđeno 47 osoba na više od 700 godina zatvora.
