Pomoćnik direktora Republičkog zavoda za statistiku Petar Korović rekao je za RTS da je prvi cilj postpopisne ankete na slučajnom uzorku u 106 opština u Srbiji, da se ustanovi obuhvat, odnosno neobuhvat popisa – koliko ljudi je ostalo nepopisano. Drugi cilj je da se proveri, odnosno ustanovi kvalitet podataka dobijenih popisom. Procenjen broj domaćinstava koji će biti popisan u toj anketi je oko 20.000.
Republički zavod za statistiku najavio je da će od danas do 11. decembra sprovesti postpopisnu anketu na slučajnom uzorku u 106 opština u Srbiji.
Pomoćnik direktora Republičkog zavoda za statistiku Petar Korović rekao je, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, da se postpopisna anketa u skladu sa metodologijom o popisu stanovništva sprovodi iz dva cilja.
Prvi cilj je da se ustanovi obuhvat, odnosno neobuhvat popisa – da se ustanovi koliko ljudi je ostalo nepopisano.
Drugi cilj je da se proveri, ustanovi kvalitet podataka dobijenih popisom.
Objašnjava da se postpopisna anketa – kontrola kvaliteta, radi na uzorku od 250 popisnih krugova i da je teritorija čitave zemlje podeljena na 41.000 popisnih krugova, i po tim krugovima su sprovodili popis.
Popisani su svi krugovi jer popisni krug je teritorija koja je jasno definisana kako bi popisivač znao šta je njegov posao.
„Od 41.000 popisnih krugova, slučajnim uzorkom je izabrano 250 popisnih krugova i time je izabrano 250 popisivača, odnosno anketara. Birali smo najbolje popisivače iz popisa, imali su dodatnu obuku da bi se napravila razlika između metodologije po kojoj se sprovodi popis i metodologije po kojoj se sprovodi anketa postpopisna“, objasnio je Korović.
Dodaje da su ti ljudi u osam sati izašli na teren i svako je svoj popisni krug počeo da popisuje.
Postpopisna anketa traje 10 dana i obradom podataka imaćemo informaciju o tome koliko je ljudi nepopisano, kontrolu obuhvata ćemo završiti i imaćemo kontrolu kvaliteta, ustanovićemo kvalitet podataka dobijenih u prethodnom popisu, napomenuo je Korović.
Biran je slučajni uzorak 250 popisnih krugova od 41.000 popisnih krugova.
Nismo birali domaćinstva, birali smo popisne krugove i zastupljena je cela teritorija zemlje iz svakog okruga imamo određeni broj domaćinstava, napomenuo je Korović.
Procenjen broj domaćinstava koji će biti popisan u toj anketi je oko 20.000. Kada se saberu domaćinstva u svakom od tih popisnih krugova dođemo do cifre od oko 20.000 domaćinstava koje je potrebno u anketi anketirati, izračunao je Korović.
Korović kaže da je upitnik kraći od upitnika koji je bio u popisu. U popisu se govorilo o 69 pitanja, procenjeno vreme je bilo 30 minuta, a ispostavilo se da je znatno kraće.
Prema njegovim rečima, anketar se neće zadržavati duže od deset minuta u svakom domaćinstvu.
On prikuljpa osnovne podatke, ime, prezime, pol, starost, matični broj, prisustvo a uvedeno je novo ključno pitanje – da li ste popisani u popisu.
„Na osnovu tog odgovora ćemo i uparivanjem baze podataka iz ankete i baze podataka iz popisa ustanoviti obuhvat kao i kvalitet podataka koji smo dobili u prethodnih mesec dana“, rekao je on.
Kaže da je 18. novembra zatvorena popisna baza, poslednji stanvonik je popisan 18. novembra i tada je započela obrada.
Korović dodaje da ćemo oko Svetog Nikole imaćemo preliminarne rezultate popisa, imaćemo broj stanovnika, domaćinstava i stanova do nivoa opštine, tako da ćemo u narednih 20 dana imati te podatke, dok će se od marta objavljivati konačni podacie sukcesivno.
Starost stanovništva će biti obajvljena na proleće kao druga u nizu popisnih knjiga.
