Podaci sa sajta Poslovi Infostud pokazuju da je u periodu od 2020. do kraja 2024. godine objavljeno ukupno 118.627 oglasa za poslove koji zahtevaju višu ili visoku stručnu spremu. Najveći broj tih oglasa zabeležen je 2022. godine, dok je 2024. godine objavljeno 21.326 takvih oglasa, što je znatno više nego tokom pandemije.
Iako je broj oglasa za visokoobrazovane opao u odnosu na maksimum, i dalje se godišnje traži više od 21.000 visokoobrazovanih kandidata. Ovo jasno pokazuje da ta radna snaga nije izgubila vrednost na tržištu, već je jednostavno manje u fokusu.
Važno je razumeti kontekst, jer se udeo oglasa za visokoobrazovane smanjuje zbog bržeg rasta oglasa za one sa srednjom stručnom spremom. Na primer, 2020. godine, oglasi za visoku stručnu spremu činili su 38% svih oglasa, dok je do kraja 2024. taj procenat pao na 29%.
Najveći broj oglasa za visokoobrazovane dolazi iz IT sektora, koji ima izraženu potrebu za takvim kadrom. Snažna potražnja beleži se i u oblastima kao što su mašinstvo, pravo, farmacija, finansije, marketing, ljudski resursi, obrazovanje i zdravstvo.
Za razliku od zanatskih zanimanja, oglasi za visokoobrazovane profile često prolaze tiše. Selekcija traje duže, a konkursi su jasnije postavljeni, što može stvoriti utisak da su ti poslovi manje traženi, iako su ključni za mnoge delove privrede.
Zanatlije su danas neophodne, ali i pravnici, lekari, nastavnici, programeri i inženjeri igraju ključnu ulogu u održavanju složenih sistema. Poslovi u ovim oblastima zahtevaju ne samo praksu, već i formalno obrazovanje.
