Na kraju februara 2024. godine, dug Srbije po osnovu izdatih evroobveznica porastao je na 10,3 milijarde evra, što predstavlja povećanje od 1,4 milijarde evra u odnosu na prethodnu godinu. Najveći deo ovog duga čine investitori koji su ulagali u evroobveznice. Dug po osnovu dugoročnih dinarskih hartija od vrednosti smanjen je, dok su krediti poslovnih banaka značajno porasli.
Krediti poslovnih banaka su porasli za 1,05 milijardi evra, dok su dugovi prema stranim vladama smanjeni. Dug prema kineskoj Eksport-import banci i MMF-u takođe je uvećan, što dodatno opterećuje budžet.
Prema poslednjem izveštaju, Srbija duguje više od milijardu evra Međunarodnoj banci za obnovu i razvoj, Evropskoj investicionoj banci i ulagačima u državne dugoročne hartije. Ostali poverioci potražuju manje od milijardu evra, uključujući Evropsku banku za obnovu i razvoj.
Ukupan javni dug Srbije iznosi 39,05 milijardi evra, što je 44,3 odsto BDP-a. Kada se dodaju negarantovani dugovi lokalnih vlasti, taj iznos raste na 39,29 milijardi evra. Učešće javnog duga u stranoj valuti na kraju februara 2025. godine iznosi 78 odsto.
U februaru 2024. godine nije bilo emisija državnih obveznica na domaćem tržištu, dok su povučena sredstva iz projekata i programskih zajmova. Učešće nerezidenata u portfoliju dinarskih državnih hartija od vrednosti iznosi 17,30 odsto.
