Peticiju „Zakuni se u zakon“ potpisalo je preko 19.500 građana i građanki za samo četiri dana navela je Vanja Macanović iz Autonomnog ženskog centra (AŽC) i istakla da to samo govori koliko je važno donošenje zakona koji neovlašćeno deljenje intimnih sadržaja kvalifikuje kao krivično delo, a na šta država još nije dala adekvatan odgovor.
Autonomni ženski centar, simbolično na Međunarodni dan žena, pokrenuo je važnu kampanju koja poziva građanke i građane da se pridruže borbi protiv zloupotrebe i neovlašćenog deljenja intimnih fotografija i snimaka.
Pod sloganom „Zakuni se u zakon“ kampanja nosi snažnu poruku i direktno poziva na potpisivanje peticije koja ima jasan cilj – donošenje zakona koji neovlašćeno deljenje intimnih sadržaja kvalifikuje kao krivično delo.
Vanja Macanović iz Autonomnog ženskog centra ističe da je peticiju za samo četiri dana potpisalo preko 19.500 građana i građanki što znači, kako navodi, da je ova tema jako bitna i na šta država nije dala adekvatan odgovor.
„Ovo krivino delo faktički ne postoji. Imamo zastarelo krivično delo neovlašćeno objavljivanje fotografija i snimaka, ali bilo koje sadržine i koje se goni po privatnoj krivičnoj tužbi, a vi kada ste privatni krivični tužilac i kada nemate javno ovlaščenje koje ima tužilaštvo, onda ne možete da istražite ko je taj ko je postavio taj sadržaj“, objašnjava Macanović.
Kako navodi, u sferi današnjih tehnologija gde neko može da neovlašćeno deli intimne sadržaje sa lažnih profila, da menja IP adresu, na se razne načine sakrije, vi ne možete da otkrijete ko je osoba koja je to uradila.
„Onda je mnogo teško ući u taj postupak, a ne možete da podesete krivičnu tužbu protiv nepoznate osobe. Čak i kada imate sumnji i tad je teško to uraditi bez da imate podršku i pomoć VTK i Tužilaštva za vioskotehnološki kriminal“, ističe.
Pored teškog postupka dokazivanja u tom slučaju, postupak privatne krivične tužbe je skup i zahteva da znate ko je počinilac.
„Svi koji to rade su sad postali jako vešti u skrivanju identiteta, IP adresa“, navodi.
„Mi smo se vukli onim kako je to Hrvatska regulisala, a to je da za ovaj osnovni stav, a to je kada je jedan na jedan, da tada da li će se voditi krivični postupak zavisi od toga da li žrtva želi da uđe u postupak. Ali kada imate slučajeve kao što su bile Telegram grupe gde je položaj velikog broja žena bio ugružavajući u grupi od 50.000 članova i uloga administratora koji je ostao oslobođen, e onda smatramo da država mora da uđe i da goni po sužbenoj dužnosti, da otkriva i da kažnjava“, objašnjava.
Sigurno je, navodi, da prepoznavanje ovog dela kao krivičnog mogu da dovedu na određen način do toga da zaustavimo ovu pojavu.
„Kao i da pošaljemo poruku mladima, posebnno dečacima od 14 godina koji su montirali fotografije svojih drugarica i nastavnica da je to zakonom nedozvoljeno ponašanje čak i kada to rade iz šale“, napominje.
