Posle dvonedeljnih protesta i štrajkova širom Srbije, zbog nepriznavanja rezultata izbora 24. septembra 2000. godine, centralne demonstracije održane su 5. oktobra, u Beogradu, gde se na poziv Demokratske opozicije Srbije okupilo više stotina hiljada ljudi pristiglih iz cele zemlje. Masovne demonstracije građana primorale su tadašnjeg predsednika Savezne Republike Jugoslavije Slobodana Miloševića da prizna izborni poraz i ode s vlasti.
Počelo je tako što je Savezna izborna komisija osporila pobedu Vojislava Koštunice, kandidata Demokratske opozicije Srbije (DOS) na izborima za predsednika SRJ koji su održani 24. septembra 2000. godine.
Iz SIK je saopšteno da je Vojislav Koštunica osvojio 49 odsto glasova, što je prema njihovim navodima, kandidata ondašnje udružene opozicije moglo samo da odvede u drugi krug predsedničkih izbora zajedno sa Slobodanom Miloševićem.
Borivoje Vukičević, predsednik Saveznog suda koji je predsedavao SIK-om, izjavio je da su privedene kraju pripremne radnje za drugi krug predsedničkih izbora 8. oktobra.
Savezna izborna komisija je, naime, utvrdila da „nijedan kandidat u prvom glasanju nije dobio većinu“ i saopštila da će se obaviti drugi krug glasanja, nakon čega su čelnici DOS-a „pozvali narod Srbije na blokadu svih institucija“.
Petooktobarski protest u centru Beograda, kao i višednevni protesti i štrajkovi širom Srbije koji su mu prethodili bili su reakcija na ovu odluku Izborne komisije.
Udružena opozicija (18 stranaka i pokreta) koja je proglasila pobedu DOS-a na predsedničkim i lokalnim izborima pozvala je građane da se 5. oktobra 2000. okupe ispred Savezne skupštine i suprotstave izbornoj krađi koju je Savezna izborna komisija sprovela po nalogu Miloševićevog režima.
DOS je Slobodanu Miloševiću postavio ultimatum da do četvrtka, 5. oktobra, u 15 časova, prizna izbornu volju građana izraženu na saveznim, predsedničkim i lokalnim izborima održanim 24. septembra.
Zahtevano je i da generalni direktor, glavni urednik i uređivački kolegijum Radio-televizije Srbije podnesu ostavke, da RTS promeni uređivačku politiku i omogući objektivno informisanje o zbivanjima u Srbiji.
Koalicija 18 opozicionih stranaka je tvrdila da je njihov kandidat osvojio 52,54 odsto glasova i odbacila mogućnost održavanja drugog kruga.
Vojislav Koštunica, predsednički kandidat DOS-a zatražio je od Slobodana Miloševića da prizna poraz u prvom krugu predsedničkih izbora i ukazao na opasnost od izbijanja otvorenih sukoba u Srbiji.
Pristalice DOS-a su od ranog jutra pristizale u Beograd iz cele Srbije, predvođene opozicionim liderima, a policija je bezuspešno pokušavala da zaustavi kolone demonstranata na lokalnim i regionalnim putevima.
Protestovao je veliki broj građana, a grupa ljudi je, oko 15.35, kroz prozor ušla u zgradu saveznog parlamenta.
Tokom sukoba policije i demonstranata čula se i pucnjava iz vatrenog oružja, a policija je bacila suzavac u blizini zgrade Radio-televizije Srbije, dok se bager probijao do ulaza.
Zgrada RTS-a u Takovskoj ulici je potom zapaljena, a redovni program RTS-a je prestao da se emituje posle 17 časova.
se predveče građanima sa terase Skupštine Grada Beograda, a potom i preko RTS-a.
Demonstranti su tokom cele noći bili u centru Beograda, slaveći pobedu, ali i strepeći od moguće intervencije vojske i drugih bezbednosnih formacija režima.
Slobodan Milošević je 6. oktobra priznao izborni poraz, a Vojislav Koštunica je 7. oktobra položio zakletvu pred poslanicima Savezne skupštine i postao predsednik SRJ.
U protestima je poginula aktivistkinja DSS-a Jasmina Jovanović iz Miloševca kod Velike Plane, koja je nesrećnim slučajem pala pod točkove kamiona. Momčilo Stakić iz Krupnja preminuo je od posledica srčanog udara.
Tokom protesta povređeno je 65 ljudi.
Spomen obeležje sa likom Jasmine Jovanović otkriveno je 5. oktobra 2002. godine u parku između ulica Kneza Miloša, Sarajevske i Mostarske petlje, nedaleko od mesta gde je poginula.
Vlast Slobodana Miloševića u poslednjoj deceniji 20. veka, obeležili su ratni sukobi na prostoru bivše SFRJ, sankcije koje je međunarodna zajednica uvela zbog uloge Beograda u tim sukobima, kao i bombardovanje NATO-a 1999.
Slobodan Milošević je u aprilu 2001. uhapšen, a dva meseca kasnije izručen Haškom tribunalu gde mu je suđeno za genocid u Bosni i Hercegovini, ratne zločine i zločine protiv čovečnosti u Hrvatskoj i na Kosovu.
Umro je 11. marta 2006. godine od infarkta, u svojoj ćeliji u pritvoru Haškog tribunala.
