Patrijarh Porfirije je u srednjovekovnom manastiru Gračanica služio svetu arhijerejsku liturgiju povodom Vidovdana , okiupivši se, kako je rekao, molitveno i bogoslužbeno, na proslavi Svetog Kneza Lazara, u obraćanju za duhovnu podršku.
„Mi smo danas sabrani pred ovom svetom Gračanicom, svi su ovde sabrani kroz svetu liturgiju, molitvu, blagodat božiju. Kada dođemo na ovaj dan u Gračanicu, kada dođemo u bilo kom trenutku, do Dečana, Pećke patrijašije, kad god smo ovde na ovom mestu, na nama se ostvaruju braćo i sestre slike, ali i lik sina iz priče o bludnom sinu, da izgubljen beše i nađe se, mi kada smo na ovom mestu, bez obzira koliko da smo udaljeni od ovog mesta, znamo da gde god da smo bili, udaljili se od ovog mesta, kada dođemo ovde vratili smo se sebi, jer ovo je mesto Kosovo i Metohija i jeste mesto našega rođenja, ovde smo ponikli, ovde smo se rodili“, rekao je patrijarh.
Istakao je da bez Gračanice, Vidovdana, bez svih svetinja nismo ono što jesmo.
„U Gračnici, Dečanima, Prizrenu, u Pećkoj patrijašiji jasno vidimo ko smo, to su naše oči, Vidovdan je naše oko, Sveti Lazr je naše uho, svetinje kosovsko metohijske su naš um. Ovde razumemo našu prošlost, poreklo, ali i naš cilj, zašto smo pozvani na ovaj svet“, rekao je patrijarh.
Pozvao je na mir i ljubav sa Albancima, sa kojima Srbi vekovima žive zajedno.
„Pozvani smo da budemo braća sa Albancima jer ovde živimo sa njima. Samo u zajednci možemo biti na putu božijem, da smo svi jedni drugima porebni, da niko bez nikoga ne može i da je važno da to razumemo, jer imamo to iskustvo u svojoj prošlosti. Da ne dozvolimo da nas drugi uče o tome“, podvukao je patrijarh Porfirije.
Nakon arhijerejske liturgije u manastiru Gračanica, patrijarh će služiti parastos stradalim srpskim junacima na Gazimestanu u Kosovskoj bici 1389. godine.
