Na početku grejne sezone, ogrev je u odnosu na isti period prošle godine bio jeftiniji za 30 odsto. Stovarišta širom zemlje dobro su snabdevena, a ovih dana cene – i drva i peleta – počele su da padaju. To je važno jer se na drva i pelet greje gotovo polovina domaćinstava u Srbiji. Uz podršku Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) pokrenuta je i izrada katastra individualnih ložišta. Profesor Šumarskog fakulteta Branko Glavonjić kaže da je do pada cena došlo usled nagomilanih zaliha peleta, ali i blage zime prethodne godine.
Profesor Šumarskog fakulteta Branko Glavonjić kaže u razgovoru za RTS da je tokom oktobra i novembra došlo do pojeftinjenja u iznosu od oko 500 dinara po jednom prostornom metru, pod uslovom da se kupuje količina od pet prostornih metara i više.
„U takvim situacijama u pregovorima sa trgovcima mogu se dobiti veća sniženja, između 500 i 700 dinara. I trgovci nude povlastice u pogledu prevoza ogrevnog drveta – prevoz do 10 kilometara je uglavnom besplatan“, kaže Glavonjić.
Kaže da je trenutno najjeftinije ogrevno drvo na jugu i istoku Srbije i da se cena kreće između 7.000 i 8.000 dinara za jedan prostorni metar.
„U centralnoj Srbiji, u regionu Kruševca, cene ogrevnog drveta su negde između 7.000 i 8.000 dinara, a u regionu Kragujevca od 8.000 do 9.000 dinara“, ističe Glavonjić.
Navodi da su najviše cene u Beogradu i na prostoru Vojvodine i da se kreću od 9.500 do 10.500 dinara.
Cene peleta su snižene mnogo više u odnosu na ogrevno drvo.
U poređenju sa sredinom septembra 2023. godine, cene su trenutno niže između 1.000 i 1.600 dinara po jednoj toni.
„Najveći pad cena imao je necertifikovani uvozni pelet iz Crne Gore, njegove cene su opale za nekih 1.600 dinara po toni“, ukazao je Glavonjić, naglašavajući da su fabrike peleta u problemu jer su zalihe ogromne.
Slaba potražnja i ogromne zalihe su generator pada cena, objasnio je profesor Šumarskog fakulteta.
„Prošle godine je nabavljena rekordna količina peleta, bila je blaga zima i potrošači su prosto utrošili značajno manje količine nego što je uobičajeno slučaj“, ističe Glavonjić.
Proizvođači peleta traže pomoć Vlade Srbije, a ispred Privredne komore Srbije upućeni su pozivi ministarstvima poljoprivrede i energetike i kabinetu predsednice Vlade Srbije.
„Situacija je zaista jako teška, mnogi proizvođači su prekinuli proizvodnju, a oni proizvođači koji trenutno rade, to čine sa minimumom proizvodnje, imajući u vidu koliko je teška situacija kada je u pitanju radna snaga. Moj apel Vladi je da se što pre uključe i da svojim autoritetom pomognu u rešavanju ovih problema“, kaže Glavonjić.
Ističe da proizvođači imaju predloge za rešenje situacije, a jedna od ideja je i da toplane koje koriste biomasu u sistem uključe i pelet.
Glavonjić navodi i da, kada je reč o cenama ogrevnog drva i peleta, u narednom periodu može doći do novog pada cena jer nije moguće da se u tako kratkom vremenskom periodu naglo pokrene potražnja.
„Što se tiče ogrevnog drveta, situacija je nešto drugačija. Potražnja za ogrevnim drvetom je velika u fabrikama, ali i u toplanama koje koriste biomasu“, navodi Galvonjić.
Profesor Šumarskog fakulteta navodi da je tokom 2022. sprovedeno istraživanje koje je pokazalo da je ukupan promet drvnih goriva u Srbiji prošle godine bio 628 miliona evra, od čega je za ogrevno drvo utrošeno oko 505 miliona evra, a ostatak je predstavljao pelet i briket.
„To je zaista impozantna cifra koja govori koliko je značajno drvo i drveni pelet u celini za stanovništvo u Srbiji. Kada je u pitanju grejanje, puno se potroši drvnih goriva, a u mnogim domaćinstvima se slabo greje. Dva su ključna razloga: Prvi je starost ložnih uređaja, a drugi je običaj domaćinstava da kasno nabavljaju ogrevno drvo, mesec ili dva pred početak grejne sezone“, kaže Galvonjić.
Uz pomoć Američke agencije za međunarodni razvoj u okviru projekta „Bolja energija“ na teritoriji Pirota sprovedeno je i pilot istraživanje prvog katastra ložnih uređaja.
Kako kaže Glavonjić, rezultati analize pokazuju da su u 60 odsto domaćinstva u gradu Pirotu zastupljeni individualni ložni uređaji, poput šporeta i peći, a u 40 odsto slučajeva neki od kotlova za etažno grejanje.
„Smederevac je i dalje popularan. Istraživanje je pokazalo zanimljive podatke o starosti tih uređaja. Možemo reći da je situacija nezadovoljavajuća. Kada su u pitanju šporeti i peći, kao najzastupljenije kategorije ložnih uređaja, svega 16 odsto tih uređaja je starosti između jedne i pet godina. NJih oko 28 odsto, starosti je od šest do 10 godina, dok je skoro 57 odsto šporeta i peći starije od 11 do 50 godina“, ističe Glavonjić.
Kada je u pitanju starost kotlova za etažno grejanje koji koriste drva i ugalj, situacija je povoljnija. Glavonjić kaže da je 54 odsto svih kotlova koji koriste drva i ugalj starosti od jedne do 10 godina.
„Oko 30 odsto kotlova je starosti od 11 do 30 godina, a ostatak od 16 odsto je starosti preko 30 godina“, kaže Glavonjić.
Ističe da je važno da Srbija dobije katastar individualnih ložišta koji predstavljaju vrstu popisa ložnih uređaja, ali i drugih podataka poput tipologije i starosti objekata domaćinstava.
„Popisuju se i grejna površina, vrste goriva, njihova potrošnja, emisije i brojni drugi podaci koji se tom prilikom prikupljaju. Praktično, katastar je jedan potpuni obuhvat domaćinstava i u tom smislu dobija se vrlo realna slika šta domaćinstva imaju i šta koriste. To je jako bitno za kreatore politike i mere u oblasti energetske efikasnosti“, kaže Glavonjić.
Dodaje i da će uvođenje katastra poboljšati kvalitet grejanja na čvrsto gorivo.
„Katastar ložišta praktično daje sliku od pojedinačnih objekata, kuća, ulica, kvartova i gradova gde kreatori politike mogu da vide šta se dešava u svakoj ulici, kakve su potencijalne emisije, gde treba intervenisati i davati subvencije Vlade i na taj način menjati postojeću sliku“, zaključio je profesor Šumarskog fakutleta Branko Glavonjić.
