Naučnici su otkrili do sada nepoznati deo ljudskog tela: mišićni sloj u maseteričnom mišiću, koji podiže donju vilicu i od ključne je važnosti za žvakanje.
Moderna anatomija opisuje maseterični mišićkao mišić sa dva sloja, jedan površinski i drugi duboki.„Pojedini istorijski anatomski spisi pominju i mogućnost postojanja trećeg sloja, ali su nedosledni u određivanju njegove pozicije“, navodi se u novoj naučnoj studiji,objavljenoju Analima anatomije. Zbog toga su autori studije rešili da prouče da li ovaj mišić od ključne važnosti za ishranu možda ima skriveni, „superduboki“ sloj, kako se sugeriše u istorijskim tekstovima.
Da bi došli do tog saznanja, secirali su 12 ljudskih glava sačuvanih u formaldehidu, a takođe su uradili i CT skeniranje 16 tela ljudi koji su nedavno preminuli, te proučili snimke magnetne rezonance živih ljudi.Zahvaljujući tome, identifikovali su„anatomski drugačiji“, treći sloj u maseteričnom mišiću.
Ovaj veoma duboko postavljen sloj počinje od jabučne kosti lica, koja se može osetiti odmah ispred uha, sve do takozvanog koronoidnog nastavka donje vilice, trouglastog dela koji se nalazi na mestu na kom počinju zubi i prilikom žvakanja ili govora „ulazi“ u zigomatični luk lobanje.„Ovaj duboki sloj maseteričnog mišića jasno je različit od dva druga sloja u smislu svog pravca i funkcije“,kaže Silvija Mezei sa departmana za biomedicinu Univerziteta Bazel u Švajcarskoj, koja je bila vodeći autor studije.
Mezei objašnjava da je novi sloj mišića jedini u maseteričnom mišiću koji može da povuče donju vilicu unazad.Jens Kristof Tirp sa Univerzitetskog centra za dentalnu medicinu u Bazelu kaže da se generalno smatra kako je u poslednjih 100 godina otkriveno sve o ljudskoj anatomiji, ali da je otkriće ovog mišićnog sloja kao da su u zoologiji naučnici našli novu vrstu kičmenjaka.
Naučnici predlažu da se ovaj novootkriveni deo ljudskog tela nazove na latinskom „musculus masseter pars coronidea“, što bi značilo „koronoidni deo maseteričnog mišića“.Naučnici ukazuju i da bi ovo otkriće moglo da bude veoma važno umedicini, kako bi lekari lakše mogli da izvode operacije u tom regionu ljudskog tela i bolje leče stanja u vezi sa delovima koji spajaju donju vilicu i lobanju,piše Lajvsajens.
