Nikola Tesla, srpski naučnik koji je mnogobrojnim izumima unapredio našu civilizaciju i ostavio nam tehničko-tehnološka dostignuća u kojima uživamo i danas.
Tesla je svet uveo u električno doba osmislivši indukcioni motor, naizmeničnu struju, tehnologiju radara i lasera, bežičnu komunikaciju. Spisak izuma ovog genija je predug.
Rođen je 10. jula 1956. godine u selu Smiljanu u Lici. Bolešljiv u detinjstvu, uspeo je da ubedi roditelje da ga upišu u Tehničku školu u Gracu. Ostavši bez stipendije, posle očeve smrti odlazi u Prag da završi studije, ali počinje da radi u telegrafskoj kompaniji u Budimpešti.
I upravo tu dobija genijalnu ideju o obrtnom magnetnom polju, crtajući po pesku. Zatim odlazi u Pariz, da radi u kompaniji Tomasa Edisona, pa u Strazbur gde je konstruisao prototip indukcionog motora.
Tada Evropa koja ne shvata njegove izume mu postaje „tesna“, pa Tesla odlazi u Ameriku kako bi usavršio Edisonove mašine.
U to vreme svi uređaji radili su na jednosmernu struju, pa je Tesla počeo je da izučava višefaznu naizmeničnu struju.
Poverenje mu je poklonio DŽordž Vestinhaus koji je otkupio oko 40 Teslinih patenata i u Americi uspostavio novi sistem prenosa struje.
Tesla je radio u laboratoriji na Petoj aveniji u NJujorku. Nije tajna da je čitao klasike poput Bajrona, Puškina, Getea, Dantea i često ih kazivao. Bio je esteta. Govorio je „da je oženjen naukom“.
Tesla je oduvek maštao da obuzda snagu Nijagarinih vodopada. Struja je tada bila sprovedena do grada Bafala, a električna energija koristila se za osvetljenje i industrijske mašine.
Nažalost, izgorela mu je laboratorija 1895. godine, a požar je odneo mnogo projekata na kojima je Tesla radio. Varnice veštačkih munja na kojima je radio naučnik dosezale su i do deset kilometara.
Tesla je patentirao i sistem radio tehnologije, a potvrdu za to dobio je tek sudskim priznanjem 1943. godine.
Gospodar munja, pesnik elektriciteta, genije koji je osvetlio svet, 40 hiljada dokumenata od velikog naučnog značaja, preko 700 patenata, dobio je Edisonovu medalju za otkriće višefaznog sistema naizmenične struje, a počastvovan je priznanjem da jedinica za merenje gustine magnetnog polja nosi njegovo ime.
Poslednje godine života proveo je u NJujorku, sam i bolestan. Umro je u 87. godini, 7. januara 1943. u Hotelu „NJujorker“ u sobi 3327.
Sahranjen je u crkvi Svetog Jovana Bogoslova na Menhetnu. Umro je siromašan, ali kao velikan nauke.
Urna sa pepelom preneta je u Teslin muzej u Beogradu 1957. godine.
