Od početka godine u Srbiji je ubijeno 13 žena, što je potreslo javnost i otvorilo mnoga pitanja o nasilju nad ženama. Naslovi poput „prijavio da je ubio suprugu“, „izrešetao ljubavnicu“, „pijan pretio i maltretirao majku“, „tukao devojku rukama i nogama“ postali su naša svakodnevica. Neretko su žrtve nasilnike prijavljivale i ranije.
Resorna ministarka Tatjana Macura naglašava da je ekonomsko osnaživanje žena, žrtava porodičnog nasilja, najvažniji korak u borbi protiv nasilja. „Moramo osnažiti žene kako bi mogle da se udalje od nasilnika na pravi način,“ rekla je ministarka Macura.
Psihologinja Tanja Ignjatović iz Autonomnog ženskog centra upozorava da ih sve češće zovu žene koje su ozbiljno ugrožene, te da su situacije kompleksne i sve brutalnije. Ignjatovićeva ističe da je prijava nasilja prvi i najvažniji korak u sprečavanju dalje izloženosti nasilju i sprečavanju fatalnih ishoda.
Ministarka Macura je navela da je tokom prethodne godine izrečeno više od 32.000 hitnih mera nasilnicima. Ona je apelovala na kolege u Vladi da se aktivno uključe u rešavanje problema nasilja nad ženama, te da je potrebno identifikovati i zameniti one u lancu institucionalne podrške koji ne pružaju adekvatnu podršku žrtvama.
Iako je nasilje nad ženama sve brutalnije, zakon još ne prepoznaje femicid kao krivično delo. Ignjatovićeva naglašava da je problem normalizacije nasilničkog ponašanja duboko ukorenjen i da je neophodno da žrtve budu ozbiljno saslušane i da im se pruži dugoročna podrška.
„Žrtva mora da zna da kada se obrati za pomoć, biće ozbiljno saslušana, i da će se njoj verovati i pružiti podrška u dužem periodu,“ rekla je Ignjatovićeva, dodajući da je ključno da društvo reaguje i podržava žrtve nasilja.
