Prvi dan Božića je 7. januar. Na Božić ujutro, pre svitanja, zvone sva zvona na pravoslavnim hramovima, puca se iz pušaka i prangija i objavljuje se dolazak Božića i božićnog slavlja.
Proslava rođenja Hristovog počinje jutarnjom Božićnom liturgijom koja se služi u svim hramovima. Posle službe u crkvi se prima nafora (osvećeni hleb) i to je prvo što se uzima na ovaj praznik.
Jedan od najvažnijih običaja je da se ljudi umesto uobičajenog pozdrava na današnji dan pozdravljaju sa „Hrstos se rodi“ i otpozdravljaju sa „Vaistinu se rodi“.
Božić ne može da prođe bez položajnika koji kao specijalni gost dolazi u kuću domaćina rano ujutru. To je prva osoba koja kroči u kuću na Božić. Položajnik dolazi sam ili je unapred određen zato što se smatra da će doneti sreću porodici.
Kada položajnik uđe, običaj je da pozdravi ukućane rečima „Hristos se rodi“, a onda da priđe ognju, uzme grančicu badnjaka i džara vatru uz reči: „Koliko varnica, toliko zdravlja, koliko varnica, toliko sreće i veselja, koliko varnica, toliko parica.“ On može da nabroji sve što misli da bi domaćinu bilo važno da mu se umnoži.
Veruje se da će porodica zahvaljujući tome biti zdrava i radosna tokom cele godine, a običaj je da domaćini daruju položajnika.
Rano ujutro na Božić domaćica zamesi testo, uglavnom od pšeničnog brašna, od kojeg peče pogaču koja se zove česnica. Pripremu česnice prate različiti običaji koji su se menjali vremenom. Nekada se voda za testo u nekim krajevima donosila na Božić pre svitanja sa izvora ili bunara u koje se baci pregršt žita. Ovu vodu nazivali su „jakom vodom“, pridajući joj posebnu blagotvornu snagu.
Uobičajeno je da se u testo za česnicu stavi novčić, koji se može čuvati i koristiti u ovu svrhu iz godine u godinu, naročito ako je od plemenitog metala.
Pored toga, u česnicu se mogu staviti i kukuruz, pasulj, ovas, pšenica, orasi, ali i iverak od badnjaka. Nekada su u česnicu stavljani čak i deo jarma i parče kućnog praga . Ovi običaji mogu se razlikovati u nekim delovima zemlje. Česnica se odozgo bode grančicom badnjaka i ima ulogu slavskog kolača na Božić.
Kada svi stanu za sto, nakon molitve pristupa se lomljenju česnice. Domaćin sa jednim članom porodice okreće česnicu tri puta s leva na desno, a zatim ukućani lome česnicu među sobom pazeći da ne otpadne nijedna mrva.
Onaj ko dobije deo česnice u kojoj je novčić, po narodnom verovanju, biće srećan i uspešan tokom čitave godine.
U nekim delovima tri komada česnice ostave se sa strane: jedan za odsutne ukućane (ako ih ima), drugi za putnika namernika, a treći za polaznika, dok se ostatak pojede tokom ručka.
U Vojvodini se česnica pravi u obliku slatkog kolača. Kao osnova koriste se tanke kore, kao za gibanicu, ručno razvlačene. Od njih se česnica priprema postavljanjem kora u listovima sa nadevom od meda, šećera i oraha između. Ponegde se ko nadev mogu naći i mak, suvo grožđe i sitno voće. Postupak je sličan pripremanju baklave, samo što je vojvođanska česnica suva. Tokom pripreme ubacuje se dukat ili novčić u neki od središnjih slojeva. Ovakva česnica se obično ne lomi, već se seče i razdeljuje ukućanima.
Pripreme za Božić započele su pre 40 dana Božićnim postom, pročišćenjem duha i tela. Danas je prvi dan kada se jede mrsna hrana, a božićni ručak tradicionalno je najsvečaniji ručak u toku cele godine.
Božićna trpeza prema običajima je obilna i berićetna, jer se veruje da će zbog toga i čitava godina biti takva.
Hrana ne bi trebalo da se odnosi sa stola naredna tri dana, a nakon posta za Božić se jede meso uglavnom prasetina ili jagnjetina.
Nekada se hrana za božićnu trpezu pripremala duži vremenski period i ona je simbol zajedništva i porodice koja se okuplja oko trpeze.
Prema narodnom verovanju, danas valja od svakog posla nešto započeti, da bi do sledećeg Božića sve išlo od ruke. Ne spava se, da se ne bi dremalo cele godine.
Na današnji dan ne valja da bude svađa i rasprava, a posvađani treba da se pomire. Praznik se provodi u krugu porodice, ne ide se u tuđe kuće.
