Polaganjem venaca na Spomenik žrtava genocida u Drugom svetskom ratu i minutom ćutanja u Beogradu je obeležen Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta.
Vence su položili predstavnici vlade, Udruženja Jevreja i Roma i diplomatskog kora, među kojima i ruski ambasador Aleksandar Bocan-Harčenko.
Državnu ceremoniju predvodila je potpredsednica Vlade i ministarka kulture Maja Gojković u svojstvu izaslanika predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića.
Odavanju počasti prisustvovali su predstavnici Narodne skupštine Republike Srbije, Vlade Republike Srbije, Grada Beograda, Saveza jevrejskih opština Srbije, Jevrejske opštine Beograd, Jevrejske opštine Zemun, Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine, Memorijalnog centra „Staro sajmište“, Muzeja žrtava genocida, udruženja građana i udruženja za negovanje tradicija.
„Jedna od najvažnijih istorijskih lekcija Holokausta je da moramo stalno i marljivo raditi na jačanju svesti o humanosti, humanitetu i univerzalnim vrednostima“, izjavila je Maja Gojković na Starom sajmištu.
Ukazala je da se moramo suprotstaviti ekstremizmu i mržnji gde god se pojave i čim se pojave.
Podsećajući da je Srbija među prvim zemljama na svetu usvojila zakon o povraćaju imovine žrtvama Holokausta bez pravnih naslednika, Gojkovićeva je navela i da Srbija uporno obnavlja memorijale, kao što je Centralna kula Starog sajmišta i mnogi drugi i neumorno prenosi znanje svima koji hoće da čuju o stradanju Jevreja, Roma i Srba na bezbrojnim užasnim stratištima.
Ona je napomenula da je pre tri dana potpisala Sporazum o obnavljanju izložbe u Bloku 17 u Aušvicu i istakla da nastavljamo da požrtvovano radimo i borimo se da se zlo genocida ne ponovi.
Nakon ceremonije, Maja Gojković i direktor Memorijalnog centra Staro sajmište Krinko Vidaković Petrov obišli su Centralnu kulu na Starom sajmištu, gde se radovi na restauraciji ovog istorijskog objekta, koji će u celini služiti kao javni izložbeni prostor Memorijalnog centra, privode kraju.
Međunarodnidan sećanja na žrtve Holokaustaobeležava se od 2005. godine, donošenjem Rezolucije Generalne skupštine Ujedinjenih nacija.
Dan kada je 1945. godine oslobođen koncentracioni logor Aušvic-Birkenau, najozloglašeniji logor smrti u porobljenoj Evropi, Generalna skupština Ujedinjenih nacija proglasila je kao dan ljudskih prava, prevencije i kažnjavanja zločina genocida, kao i stalno prisutne opasnosti od rasne, nacionalne i verske mržnje, zasnovanih na predrasudama.
Drugi svetski rat odneo je preko šest miliona nedužnih žrtava.
Aušvic, Treblinka, Mauthauzen, Dahau, Majdanek, Topovske šupe, Jasenovački logori smrti, Staro Sajmište, Jajinci, logor „Crveni Krst“ u Nišu, samo su neka od masovnih stratišta nevinih žrtava.
