„Beogradska Hitna pomoć ima najmanje intervencija u odnosu na broj stanovnika u Srbiji i najmanji broj terenskih ekipa“, rekao je predsednik pokreta Pravo na život Meri Dejan Zejnula, navodeći da su upoređeni podaci o efikasnosti rada u četiri zavoda za urgentnu medicinu u Beogradu, Nišu, Novom Sadu i Kragujevcu, na osnovu 1.200 zvanično dostupnih dokumenata.
On je istakao da je uzrok tome što su ekipe beogradske Hitne pomoći raspoređene da dežuraju i na javnim manifestacijama, javnim površinama, sudovima, sporskim centrima, kao i da se to plaća iz budžeta.
Preme njegovim rečima, u beogradskoj Hitnoj pomoći interveniše u proseku 21 ekipa, a zaposleno je 230 lekara koliko je i predviđeno propisom, 297 tehničara i 265 vozača, tako da bi moglo da bude duplo više terenskih ekipa u odnosu na sadašnje stanje da nije angažovanja u sklopu komecijalnih delatnosti.
„Na hiljadu stanovnika beogradska Hitna pomoć interveniše 64 puta, u Kragujevcu 103, Nišu 100 a u Novom Sadu 98 puta“, rekao je Zejnula, koji je naveo da lekari ćute plašeći se otkaza.
On je naglasio da lekari nisu krivi zbog toga, već rukovodici Zavoda kao i čitav sistem, posebno što ne postoji zakonska regulativa za ovu oblast tako da su u septembru podneli Skupštini Srbije predlog Zakona o Hitnoj pomoći, pozivajući poslanike da pokažu više interesovanja za to.
„Mi ćemo podneti krivičnu prijavu protiv rukovodioca Zavoda, Gorana Čolakovića za nesavesno poslovanje i zloupotrebu položaja jer se ovakvim postupanjem ugrožava život građana“, rekao je Zejnula.
Prema njegovim rečima, nakon reagovanja ovog pokreta Ministarstvo zdravlja je naložilo da se neke takve ambulante, van Zavoda, zatvore jer su mimo propisa.
Takođe je naveo da su predstavnici pokreta tražili sastanak sa rukovodstvom Zavoda, a da postoje znaci da će ih uskoro primiti ministarka zdravlja Danica Grujičić.