Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog pokrenulo je ove godine inicijativu da se femicid propiše kao posebno krivično delo, potvrdio je u izjavi FoNetu resorni ministar Tomislav Žigmanov, uveren da bi to doprinelo pažljivijem pristupu tom delu u sudskom postupku i izricanju adekvatne kazne.
Femicid je rodno zasnovano ubistvo u kojem je žrtva žena, objasnio je Žigmanov u serijalu razgovora Stigma i podsetio da je u Srbiji od početka godine ubijeno 28 žena.
Žigmanov smatra da takva brojka ne sme da čini spokojnim državne institucije, već da na rešavanju tog problema moraju raditi svi u državnim strukturama, ali i unutar društva i celokupne javnosti, uključujući i medije.
“Važno je mobilisati se i vrlo odlučno odgovoriti na tu vrstu društvenog zla”, poručio je Žigmanov, koji ističe da je neophodno stvarati klimu da kršenje ljudskih prava ni na koji način ne sme biti društveno prihvatljivo ili opravdano postupanje, bez obzira na razloge i povode.
Zalažući se za nultu toleranciju spram takvog delovanja, on se usprotivio i stvaranju ambijenta u kojem se kršenje ljudskih prava pravda ili se prema njemu iskazuje visoko razumevanje, jer to ne sme biti kulturni kod u našim društvenim praksama.
Iako je su u nadležnosti njegovog resora svi oblici diskriminacije, Žigmanov napominje da je pozicija koju Ministarstvo – pozicija meke moći.
Kako je obrazložio, “mi se pitamo o svakom obliku kršenja ljudskih prava, ali su nam ograničena postupanja”.
Svaka žrtva koja se odluči da prijavi nasilje može pozvati brojeve telefona koji su određeni upravo za pružanje pomoći žrtvama nasilja, rekao je Žigmanov i dodao da posle toga pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova dalje postupaju po protokolu.
“Oni dobijaju vrlo jasne upute kako se postupa. Postoje vrlo jasno definisane procedure i to koje se aktivnosti preduzimaju”, kazao je Žigmanov i ocenio da je veoma važna međusektorska saradnja policije, tužilaštva i drugih insitucija.
Ukoliko je reč o porodičnom nasilju, Žigmanov navodi da se u tim situacijama uključuju i Centar za socijalni rad, ali i sigurne kuće.
Govoreći o izazovima sa kojima se žrtva suočava kada prijavi nasilje, on je ukazao da je naročito izražen problem izmeštanje žrtve iz ambijenta u kojem se nad njom sprovodi nasilje.
Tu postoje izazovi dostupnosti takvih sadržaja u smislu da li je broj sigurnih kuća dovoljan da bi svaka žrtva mogla tamo da nađe svoje utočište, rekao je Žigmanov.
Prema njegovim tvrdnjama, žrtve se žale i na proces dobijanja novog prebivališta i adrese na kojoj će se voditi kako bi mogle da dobijaju dokumenta i drugu poštu, kao i na mogućnosti ekonomske nezavisnosti u takvim situacijama.
