Novi zaštitni sloj bi mogao da produži životni vek baterije cinka za nekoliko redova veličine

Novi zaštitni sloj bi mogao da produži životni vek baterije cinka za nekoliko redova veličine

Prelazak na obnovljive izvore energije zahteva efikasne metode za skladištenje velikih količina električne energije. Istraživači sa Tehničkog univerziteta u Minhenu (TUM) razvili su novu metodu koja bi mogla da produži životni vek vodenih cink-jonskih baterija za nekoliko redova veličine. Umesto da traju samo nekoliko hiljada ciklusa, sada bi mogli da izdrže nekoliko stotina hiljada ciklusa punjenja i pražnjenja.

Ključ ove inovacije je poseban zaštitni sloj za cink anode baterija. Ovaj sloj se bavi prethodnim problemima kao što je rast igličastih struktura cinka – poznatih kao dendriti cinka – kao i neželjene hemijske sporedne reakcije koje pokreću stvaranje vodonika i koroziju.

Istraživački tim, predvođen prof. Rolandom A. Fišerom, katedri za neorgansku i metal-organsku hemiju na TUM School of Natural Sciences, koristi jedinstveni materijal za ovu svrhu: porozni organski polimer nazvan TpBD-2F. Ovaj materijal formira stabilan, ultra tanak i visoko uređen film na cinkovoj anodi, omogućavajući jonima cinka da efikasno teku kroz nano-kanale, držeći vodu dalje od anode.

Da Lei, dr. student i vodeći autor istraživanja objavljenog u časopisu Napredni energetski materijali, objašnjava: „Cink-jonske baterije sa ovim novim zaštitnim slojem mogle bi zameniti litijum-jonske baterije u aplikacijama za skladištenje energije velikih razmera, kao što su u kombinaciji sa solarnim ili vetroelektranama. Oni traju duže, sigurniji su, a cink je i jeftiniji i dostupniji od litijuma.“

Dok litijum ostaje prvi izbor za mobilne aplikacije kao što su električna vozila i prenosivi uređaji, njegovi viši troškovi i uticaj na životnu sredinu čine ga manje atraktivnim za skladištenje energije velikih razmera.

Profesor Fišer dodaje: „Ovo je zaista spektakularan rezultat istraživanja. Pokazali smo da hemijski pristup koji je razvio Da Lei ne samo da funkcioniše, već se i može kontrolisati. Kao fundamentalni istraživači, mi smo prvenstveno zainteresovani za nove naučne principe—i ovde smo su otkrili jedan. Već smo razvili prvi prototip u obliku ćelije sa dugmadima procesi“.