Izmenom Zakona o državnim službenicima odlaže se obaveza sprovođenja javnog konkursa za prijem u radni odnos na određeno vreme zbog privremeno povećanog obima posla do 2025. godine.
„Iako odredba člana 63 zakona (odnosi se na razloge zasnivanja radnog odnosa na određeno, prim. nov) predstavlja doprinos profesionalizaciji uprave, inicijativa koja je podneta za odlaganje primene ove odredbe a koja se odnosi na pravosudne organe, ukazuje da u prethodnom periodu nisu u potpunosti uspostavljeni preduslovi za njenu primenu. Naime, razvoj pravosuđa je kontinuiran proces i predstavlja jedan od ključnih strateških prioriteta Republike Srbije, trajan proces modernizacije i usklađivanja pravosuđa sa potrebama države i društva, a u cilju obezbeđenja vladavine prava i povećanja pravne sigurnosti. Od racionalizacije mreže sudova u kojoj je ugašeno preko 2.200 radnih mesta, sprovode se analize kadrovskih kapaciteta i njihovo prilagođavnje realnim potrebama rada pravosuđa, u skladu sa dinamikom koja je uslovljena između ostalih i budžetskih mogućnostima“, navodi se u obrazloženju zakona.
Kako se dodaje, funkcionalna analiza koju je sačinilo Ministarstvo pravde, pokazuje da bi optimalan broj sistematizovanih radnih mesta sudskog i tužilačkog osoblja u odnosu na obim posla u pravosudnim organima bio nešto više 13.300 zaposlenih.
„Dok je ukupan broj sistematizovanih radnih mesta u sudovima i javnim tužilaštvima 11.416, što uslovljava iz navedenog razloga ali i zbog povećanog obima posla, povremeno angažovanje preko 1.900 zaposlenih na određeno vreme“, navodi se u obrazloženju.
Kako se dodaje, početkom primene odredbe ovog zakona koja se odnosi na zapošljavanje na određeno, brzina popunjavanja radnih mesta na kojima postoji povećan obim posla, „znatno bi bila usporena dužinom trajanja konkursnih postupka, što može dovesti do umanjenja efikasnosti rada pravosuđa“.
Nemanja Nenadić navodi da se u obrazloženju zakona pominje pravosuđe kao razlog zbog kojeg bi trebalo da se odloži primena norme o javnim konkursima, ali da se to ne primenjuje samo na taj sektor.
„Ovo odlaganje se ne odnosi samo na zaposlene u pravosuđu, već na sve državne službenike, širom državne uprave. To je još jedan primer lažnih ili nepotpunih obrazloženja koje slušamo za zakone, a koja sa sobom nose korupcijski rizik. Očigledno je postojala želja da se sakrije namera nastavka prakse da rukovodioci u javnoj upravi po svom nahođenju zapošljavaju i angažuju ljude na određno, ne trudeći se čak ni da formalno sprovedu konkurs“, kaže Nenadić za portal N1.
Ministar državne uprave i lokalne samouprave Aleksandar Martinović je, obrazlažući predlog zakona u Skupštini, naveo da je „potreba za odlaganjem nastala, pre svega, zbog nedostatka uslova da se državni organi pripreme za sprovođenje pomenutog javnog konkursa, usled otežanih okolnosti izazvanih pandemijom kovida 19“.
Usvajanje ove izmene važno je prvenstveno, naveo je, zbog uspešnog funkcionisanja pravosudnog sistema u državi.
„U suprotnom bi, kako je naglasio, došlo do blokade rada sudova, ali i javnih tužilaštava, u kojima, prema funkcionalnoj analizi koju je sačinilo Ministarstvo pravde, povećan obim posla uslovljava povremeno angažovanje skoro 2.000 zaposlenih na određeno vreme“, rekao je Martinović.
Prema njegovim rečima, slična situacija sa kadrovskim kapacitetima prisutna je i u drugim organima, „naročito u Ministarstvu finansija, koje ima osam organa državne uprave u svom sastavu“.
„Samo Poreska uprava, Uprava carina i Uprava za trezor imaju preko 10.000 zaposlenih koji sprovode niz najznačajnih reformi u državi i zbog kojih je, takođe, značajno odlaganje primene ove odredbe zakona do stvaranja svih potrebnih preduslova za to“, naveo je Martinović, objavilo je ministarstvo .
