Ministarstvo poljoprivrede raspisalo je treći poziv za prijavu na program Konkurentne poljoprivrede. Obezbeđuje 50 odsto bespovratnih sredstava za investicije u unapređenje poljoprivredne proizvodnje. Preko njega je prošle godine u Srbiji kupljen svaki treći nov traktor. Program se sprovodi sa Svetskom bankom. Ko može da konkuriše i pod kojim uslovima?
Projekat Konkurentna poljoprivreda podrazumeva takozvani model finansiranja 50-40-10. To znači da polovinu investicije bespovratno obezbeđuje država, 40 odsto se finansira iz kredita poslovnih banaka, a 11 poslovnih banaka učestvuje u ovom projektu Svetske banke. Deset odsto sredstava obezbeđuje sam poljoprivrednik.
Iako mnogi misle da je projekat sličan kao IPARD – nije, jer tamo poljoprivrednici moraju da isfinansiraju ceo projekat, pa tek nakon što im projekat bude odobren, novac im leže na račun.
Ovde, čim je projekat odobren, oni dobijaju novac i mogu da raspolažu njime.
Pravo da dobiju sredstva imaju agregatori – preduzetnici, provredna društva ili zemljoradničke zadruge.
“To je naša prehrambeno-prerađivačka industrija koja vrši otkup primarnih poljoprivrednih proizvoda, skladišti, dorađuje, prerađuje i plasira na tržište poljoprivrednih proizvoda. Znači, to su naša mala, porodična, prehrambena gazdinstva koja otkupljuju primarne poljoprivredne proizvode u svrhu daljeg plasmana na tržište poljoprivrednih proizvoda”, kaže koordinator projekta Milan Stevanović.
U ovom trećem pozivu su opredelili 750 miliona dinara i podržavaće projekte, odnosno biznis planove, čija je investiciona vrednost do 400.000 evra, pri čemu oni finansiraju sa 50 odsto bespovratnih sredstava, odnosno do 200.000 evra.
Ističe da, kada je reč o kamatnim stopama kod poslovnih banaka, koje obezbeđuju 40 odsto finansiranja, korisnici programa imaju slobodu da sarađuju sa jednom od 11 banaka i da pregovaraju individualne uslove.
“To su najčešće višegodišnji poljoprivredni krediti sa sniženim kamatnim stopama gde oni uz naše kofinansiranje imaju jednu slobodu i komotnost da bez ikakvih problema finansiraju svoju dalju poljoprivrednu proizvodnju”, rekao je Stevanović dodajući da se kamate kreću od 4, 5 do 6 odsto, pri čemu je period otplate u proseku 6-7 godina.
Do sada su bila dva javna poziva i podržano je ukupno 1.400 poljoprivrednika, odnosno njihovih projekata.
