Javni beležnici obavili su više od 17 miliona pravnih poslova od kada su pre osam godina otvorene prve javnobeležničke kancelarije u Srbiji, istakao je predsednik Javnobeležničke komore Srbije (JKS) Srbislav Cvejić na godišnjoj konferenciji za medije.
„Statistički podaci govore u prilog efikasnosti i značajnim rezultatima koje smo postigli do sada. Od 17.382.072 pravnih poslova, najviše je overa potpisa i prepisa – 14.363.589, dok smo solemnizovali, odnosno overili i potvrdili 1.638.945 isprava“, naveo je Cvejić.
Cvejić je podsetio da javni beležnici solemnizuju sve ugovore o prometu nepokretnosti, a izneo je i podatak da su urađeno i više od 90.000 javnobeležničkih potvrda.
Predsednik JKS je rekao da su javni beležnici od 1. septembra 2014. do kraja avgusta ove godine uradili ukupno 978.422 ostavinskih predmeta.
„Time smo značajno rasteretili rad sudova, a napomenuo bih i da se kvalitet rada javnih beležnika u ovoj materiji može ceniti na osnovu broja ostavinskih rešenja na koje je izjavljena žalba, što je svega 1.881, dok broj preinačenih rešenja iznosi tek 95“, istakao je.
Kao značajan rezultat, Cvejić je pomenuo i „nesporan razvoj mreže javnobeležničkih kancelarija“.
„Danas imamo 226 javnih beležnika, koji u tom broju kancelarija zapošljavaju 1.550 ljudi, od kojih je 78 javnobeležničkih pomoćnika, 322 javnobeležničkih saradnika, 417 javnobeležničkih pripravnika, dok je broj administrativnih radnika zaposlenih kod javnih beležnika oko 700“, naveo je Cvejić.
Kako je ocenio, brojke koje su iznete govore da su javni beležnici postali „važan deo pravosudnog sistema”.
„Mogu da obećam da ćemo nastaviti da radimo na jačanju javnog beležništva u Srbiji. Nećemo biti zadovoljni urađenim do sada, niti time što smo od građana, u relevantnim istraživanjima, najbolje ocenjeni deo pravosudnog sistema“, rekao je on.
Cvejić je istakao da je javno beležništvo kroz ceo put imalo veliku podršku Ministarstva pravde, od odluke da se, tri godine po donošenju zakona, otvore prve javnobeležničke kancelarije, pa nadalje, u proširenju nadležnosti i širenju javnobeležničke mreže, kao i u pronalaženju načina za efikasnije i bolje sprovođenje mnogih procesa.
„U prve dve godine, javni beležnici, iako je ta mogućnost predviđena zakonom, nisu dobijali poverene poslove od suda, odnosno gotovo da se uopšte nisu bavili ostavinama, tek sporadično im je sud poveravao sastavljanje smrtovnica. U 2016. godini ta situacija je počela da se menja, i od tada sudovi počinju u većem obimu da poveravaju ostavinske predmete javnim beležnicima, uključujući i raspravljanje zaostavštine. Tako smo u 2016. godini imali 30.523 ostavinska predmeta kod javnih beležnika, dok smo, primera radi, u prošloj godini uradili ukupno 246.113 predmeta (smrtovnice plus rasprava zaostavštine)“, naveo je Cvejić.
Kako je napomenuo, do 2018. godine javni beležnici dostavljali su poreske prijave nadležnoj poreskoj administraciji ukoliko su to stranke želele, a da od 1. januara 2019. obavezno dostavljaju poreska izjašnjenja ugovornih strana. Od sredine 2020. godine javni beležnici su takođe ovlašćeni da izdaju listove nepokretnosti strankama na zahtev.
„Naša komora je od početka rada vodila Registar testamenata, ali od nedavno imamo nov registar zaveštanja, koji će pored javnobeležničkih testamenata sadržati i testamente deponovane u sudovima. Ovaj novi registar zaveštanja vodi Ministarstvo pravde i deo je procesa digitalizacije i umrežavanja pravosudnih organa. Takođe, u tom procesu razvija se i registar punomoćja, vezan pre svega za punomoćja koja se overavaju u javnobeležničkim kancelarijama, a za poslove prometa nepokretnosti“, podvukao je predsednik JKS.
Cvejić je ocenio da su javni beležnici opravdali poverenje koje im je dato u svakom zadatku.
„Pre svega, rasteretili smo pravosuđe, uveli smo kontrolu u pravni promet. Broj imovinsko-pravnih sporova iz ugovornih odnosa sveden je na nivo statističke greške“, rekao je on i dodao da je Komora postala punopravna članica UNIL-a već oktobra 2016, dok je u junu 2017. primljena u Savet notarijata Evropske unije (CNUE), u svojstvu člana-posmatrača.
