U devet meseci 2023. godine ubijeno je 26 žena. Taj broj se svake godine povećava, i iako razne nevladine organizacije upozoravaju i traže da se po tom pitanju nešto učini, jer je evidentno da je nešto zakazalo u institucijama, država se „brani“ – ćutanjem.
Neshvatanje ozbiljnosti situacije, nezainteresovanost, „gluvi telefoni“ između nadležnih službi – to su neki od razloga zbog kojih je broj ubijenih žena ( femicid ) svake godine sve veći. Samo u prvih devet meseci 2023. godine ubijeno je 26 žena, u 2022. ubijene su 24 žene, u 2021. bilo je 20 ubistava žena.
Prema jednom od radova koji je 2022. godine objavio Autonomni ženski centar, nasilje prema ženama predstavlja jedan od vodećih problema u domenu kršenja ljudskih prava.
Poslednje istraživanje Svetske zdravstvene organizacije koje je obuhvatilo 161 zemlju pokazalo je da je svaka treća žena najmanje jednom tokom života bila izložena fizičkom ili seksualnom nasilju, a da najveći procenat počinilaca čine partneri.
„Razmimoilaženja u definisanju, izvorima i metodama prikupljanja podataka, kao i nepostojanje zvanične i javno dostupne evidencije za posledicu imaju tzv. tamnu brojku femicida, ra se ne može precizno ustanoviti kolika je rasprostranjenost tog problema“, piše Vedrana Lacmanović u svom radu „Kad institucije zakažu, ostaje tišina“, u izdanju Autonomnog ženskog centra.
I organizacije u okviru UN pozvale su nekoliko puta zemlje članice na uspostavljanje nadzornog tela za praćenje femicida – Femicide Watch. ldeja za uspostavljanje takvog tela proistekla je iz potrebe da se precizno utvrdi rasprostranjenost femicida, ali i da se pre svega, podrobnije ispitaju njegove karakteristike, uzroci, indikatori i rizici kako bi se bi razvile efikasne strategije za njegovo rešavanje.
Aktivistkinje okupljene oko neformalne organizacije „Žene za promene“, održale su nedavno na Trgu Slobode ispred gradske kuće performans posvećen 26. femicidu u ovoj godini . Na spomeniku Svetozaru Miletiću, oko kojeg su aktivistkinje bile okupljene, postavljen je i transparent s parolom „Stop nasilju nad ženama“, a ista parola bila im je ispisana i po šakama.
Maja Vasić iz pokreta Bravo rekla je za agenciju Beta da je performansom poslata poruka ljudima iz institucija koje se „prave mrtve“, uz poruku da se „dozovu pameti“.
Kako upozoravaju NVO, medijski izveštaji i dalje predstavljaju jedini javno dostupan izvor informacija, a one se dodatno prikupljaju od institucija u sistemu zaštite žena od nasilja. Nije moguće precizno utvrditi koliko je žena ubijeno budući da možda ne dospeju svi slučajevi u medije, kao i da se ne može ustanoviti koliko žena umre od posledica dugogodišnjeg trpljenja nasilja. navode organizacije.
„Muškarac (55) ubio je danas ženu na ulici, u centru Pirota, u pešačkoj zoni, naočigled prolaznika“ – glasila je vest objavljena 5. marta ove godine, koja je šokirala sve građane Pirota, ali i cele Srbije.
Mediji su pisali da je ona svog ubicu policiji prijavljivala čak devet puta, da je dobijala pretnje, a da je on sedam puta lomio izlog prodavnice u kojoj je radila. Nakon toliko prijava, ubica je, navodno, prolazio i bez pritvora. Dobio je meru zabrane prilaska, koju je svakodnevno kršio što je i rezultiralo ubistvom.
I to je samo jedan od primera u kojima žene prijavljuju svog partnera za nasilje, ali da se povodom toga ne uradi ništa, ili ono što se uradi, ne bude dovoljno.
Iz udruženja FemPlatz navode da su gotovo sve žrtve u 2022. godini ubili njihovi muževi, očevi, braća ili sinovi. Udruženje je kritikovalo medije što prilikom izveštavanja o femicidu ne postavljaju pitanje odakle ubici vatreno oružje i što nadležne organe ne pozivaju na odgovornost.
„U Srbiji i dalje nema javno dostupnih statističkih podataka o rasprostranjenosti femicida, što je preporuka Specijalne izvestiteljke UN za nasilje nad ženama, koja je upućena svim zemljama sveta“, konstatuje Udruženje.
FemPlatz ocenuje da bi uspostavljanje tog tela poboljšalo prevenciju femicida i obezbedilo bolju zaštitu žena od nasilja, jer bi omogućilo detaljniji uvid u femicide i pokušaje femicida, procenu efikasnosti reagovanja nadležnih organa i utvrđivanje eventualnih propusta u njihovom radu.
„Mi vidimo da su propusti u nerazumevanju i u pogrešnoj proceni rizika u kome se žena nalazi“, navela je polovinom maja ove godine Vanja Macanović iz Autonomnog ženskog centra (AŽC) komentarišući ubistvo devojke u Novom Sadu u kozmetičkom salonu, nakon što je u nju pucao bivši partner. On je potom izvršio samoubistvo.
Ni u jednom od ovih slučajeva nije ustanovljena lična odgovornost profesionalaca koji svojim postupanjem ili nepostupanjem nisu sprečili da životi ovih žena i dece budu spaseni, dodaju.
„A posebno zabrinjava činjenica da protiv sudije i zamenika tužioca, koji su omogućili učiniocima da izvrše femicid nisu pokrenuti čak ni disciplinski postupci pred Visokim savetom sudstva, odnosno Državnim većem tužilaca“, saopšteno je iz AŽC.
U društvu koje ne pruža dovoljno podrške ženama žrtvama nasilja, žene koje se osmele da prijave nasilnika, nailaze na zid. A nasilnici neretko ubrzo budu pušteni i niko ih ne kontroliše.
A umesto da se radi nešto konkretno po ovom važnom pitanju, ministar unutrašnjih poslova Bratislav Gašić u Skupštini Srbije demantovao je broj ubijenih žena u porodičnom nasilju. Gašić je tada rekao da je od 1. januara do 19. maja u porodičnom nasilju ubijeno 13 žena i pet muškaraca i dodao da je „to ta brojka od 18“, koju su navele NVO.
Iz Ministarstva unutrašnjih poslova potvrdili su za Istinomer informaciju koju je izneo Gašić. Odgovorili su i na pitanje koliko je žena, a koliko muškaraca ubijeno u porodično-partnerskim odnosima prethodnih 20 godina.
„U periodu od 2002. do 2022. godine ukupno je evidentiran 981 događaj sa 1.116 žrtava, od kojih je 666 žena i 450 muškaraca“, rekli su u MUP-u.
Ostala je upamćena i izjava premijerke Ane Brnabić, koja je na istoj sednici u Narodnoj skupštini izjavila da je 2022. u porodičnim i partnerskim odnosima ubijeno najviše žena (40), te da je više femicida bilo u vreme bivše vlasti – 2009, 2010, 2011. i 2012. godine. Premijerka je zaključila i da se pitanje femicida „koristi za politizaciju“.
„Politizaciju“ je kao izgovor imao i predsednik Srbije Alaksandar Vučić koji je, komentarišući slučaj Dušice Sremčević iz Kraljeva, koja je na protestu „Srbija protiv nasilja“ govorila o pretrpljenom partnerskom nasilju i pretnjama smrću, rekao da „mediji i pojedini političari slučaj pokušavaju da zloupotrebe“ i sa ironijom se zapitao ima li nešto za šta on nije kriv.
U konkretnom slučaju iz Kraljeva reč je o povratniku, nasilniku na kog kaznene mere nisu imale efekta.
Za pukovnicu u penziji i narodnu poslanicu Slavicu Radovanović odgovornost je na institucijama.
„Grupa za koordinaciju u kojoj sede predstavnici policije, tužilaštva, sud, kao i centara za socijalni rad i drugih relevantnih institucija moraju da brinu i moraju da sklone i zaštite žrtvu, a nasilniku da se odredi adekvatnija mera koja će imati efekta“, kazala je Radovanović za N1.
