U novoj studiji, istraživači sa Univerziteta u Upsali istražili su kako nezdrava hrana utiče na san. Zdravi učesnici su konzumirali nezdraviju kao i zdraviju ishranu randomiziranim redosledom. Nakon nezdrave ishrane, kvalitet dubokog sna učesnika se pogoršao u poređenju sa onima koji su sledili zdraviju ishranu. Rezultati su objavljeni u časopisu Obesity.
Nekoliko epidemioloških studija pokazalo je da je ono što jedemo povezano sa promenama u našem snu. Međutim, nekoliko studija je istraživalo kako sama ishrana direktno utiče na san. Jedan od načina da se to uradi je da isti učesnik konzumira različite dijete u nasumičnom redosledu.
„I loša ishrana i loš san povećavaju rizik od nekoliko stanja javnog zdravlja. Kako je ono što jedemo toliko važno za naše zdravlje, smatrali smo da bi bilo interesantno istražiti da li neki od zdravstvenih efekata različitih ishrana mogu uključivati promene u našem spavanju U ovom kontekstu, dosad su nedostajale takozvane interventne studije; studije osmišljene da omoguće da se izoluje mehaničko dejstvo različitih ishrana na san“, kaže Džonatan Sedernaes, lekar i vanredni profesor medicinske biologije ćelija na Univerzitetu u Upsali.
Prethodne epidemiološke studije su pokazale da su dijete sa većim sadržajem šećera, na primer, povezane sa lošijim snom. Ipak, san je kombinacija različitih fizioloških stanja, kako Cedernaes objašnjava: „Na primer, na dubok san može uticati ono što jedemo. Ali nijedna studija nije ranije istraživala šta se dešava ako konzumiramo nezdravu ishranu, a zatim to uporedila sa kvalitetom sna nakon što ta ista osoba sledi zdravu ishranu. Ono što je uzbudljivo u ovom kontekstu je da je san veoma dinamičan.“
„Naš san se sastoji od različitih faza sa različitim funkcijama, kao što je dubok san koji reguliše oslobađanje hormona, na primer. Štaviše, svaki stadijum spavanja je obeležen različitim vrstama električne aktivnosti u mozgu. Ovo reguliše aspekte kao što je restorativni san, i razlikuje se u različitim regionima mozga.“
„Ali na dubinu ili integritet faza sna takođe mogu negativno uticati faktori kao što su nesanica i starenje. Ranije nije istraživano da li se slične promene u našim fazama sna mogu pojaviti nakon izlaganja različitim dijetama.“
Svaka studijska sesija je uključivala nekoliko dana praćenja u laboratoriji za spavanje. Stoga je samo 15 osoba uključeno u studiju. Ukupno 15 zdravih mladića normalne težine učestvovalo je u dve sesije. Učesnici su prvo testirani na aspekte kao što su njihove navike spavanja, koje su morale biti normalne i unutar preporučenog raspona (u proseku sedam do devet sati sna po noći).
Nasumičnim redosledom, učesnici su dobili i zdraviju ishranu i nezdravu ishranu. Dve dijete su sadržale isti broj kalorija, prilagođen dnevnim potrebama svakog pojedinca. Između ostalog, nezdravija ishrana je sadržala veći sadržaj šećera i zasićenih masti i više prerađenih namirnica.
Obroci svake dijete su morali da se konzumiraju u individualno prilagođenim vremenima, koja su bila usklađena za dva uslova ishrane. Svaka dijeta je konzumirana nedelju dana, dok su spavanje, aktivnost i raspored obroka učesnika praćeni na individualnom nivou.
Nakon svake dijete, učesnici su pregledani u laboratoriji za spavanje. Tamo im je prvo dozvoljeno da spavaju normalnu noć, dok im je merena moždana aktivnost da bi se pratio njihov san. Učesnici su zatim bili budni u laboratoriji za spavanje, pre nego što im je dozvoljeno da nadoknade san. Njihov san je zabeležen iu ovom slučaju.
„Ono što smo videli je da su učesnici spavali isto vreme kada su konzumirali dve dijete. To je bio slučaj i dok su sledili dijetu, kao i nakon što su prešli na drugu, identičnu ishranu. Pored toga, U dve dijete, učesnici su provodili isto vreme u različitim fazama spavanja. Ali mi smo bili posebno zainteresovani da istražimo svojstva njihovog dubokog sna. Konkretno, posmatrali smo aktivnost sporih talasa, meru koja može da odrazi koliko restorativni dubok san je. Intrigantno, videli smo da je dubok san pokazao manje aktivnosti sporog talasa kada su učesnici jeli brzu hranu, u poređenju sa konzumiranjem zdravije hrane. Ovaj efekat je takođe trajao drugu noć, nakon što smo učesnike prebacili na identičnu hranu. Ishrana. U suštini, nezdrava ishrana je rezultirala plitkijim dubokim snom. Treba napomenuti da se slične promene u snu dešavaju sa starenjem i u stanjima kao što je nesanica. Može se pretpostaviti, iz perspektive spavanja, da bi veći značaj trebalo potencijalno pridati ishrani u takvi uslovi“, objašnjava Cedernaes.
Istraživači trenutno ne znaju koliko dugotrajni mogu biti efekti nezdravije ishrane na spavanje. Studija nije istraživala da li plići dubok san može da promeni funkcije koje su regulisane dubokim snom, na primer.
„Takođe bi bilo zanimljivo sprovesti funkcionalne testove, na primer da se vidi da li se može uticati na funkciju pamćenja. Ovo se u velikoj meri reguliše spavanjem. I podjednako bi bilo interesantno razumeti koliko dugotrajni mogu da budu uočeni efekti. To bi bilo veoma interesantno da se uradi. Trenutno ne znamo koje supstance u nezdravijoj ishrani pogoršavaju dubinu dubokog sna. Kao iu našem slučaju, nezdrava ishrana često sadrži i veći udeo zasićenih masti i šećera i manji udeo dijetetskih vlakana.Bilo bi zanimljivo istražiti da li postoji neki molekularni faktor koji igra veću ulogu. Naša dijetalna intervencija je takođe bila prilično kratka, a i sadržaj šećera i masti je mogao biti veći. Moguće je da bi čak i nezdravija ishrana imala izraženije efekte na san“, napominje Cedernaes.
