Proučavajući mozak makak majmuna tokom vežbi skretanja, istraživači mogu biti korak bliže razumevanju kako pojedinačni neuroni u frontalnom korteksu rade zajedno da analiziraju prostorne lokacije drugih pojedinaca u društvenom kontekstu.
Rezultati su objavljeni u članku u PNAS-u 24. jula.
„Razumevanje kako društveni konteksti utiču na svojstva odgovora neurona pruža dobar uvid u to kako na našu spoznaju i ponašanje utiču ti društveni konteksti“, rekao je dr Taihei Ninomija, istraživač sa Nacionalnog instituta za fiziološke nauke u Nacionalnom institutu za prirodu. nauke u Okazakiju, Japan.
„Ovo bi nam takođe moglo pomoći da razumemo šta se dešava kada se društvene informacije ne obrađuju kako treba, što može biti uobičajeno kod različitih neuropsihijatrijskih poremećaja.“
Prethodna istraživanja su pokazala da se neuroni koji kodiraju posmatrane akcije drugih kao deo ovog procesa društvene spoznaje nalaze u frontalnom korteksu, posebno u ventralnom premotornom korteksu i medijalnom prefrontalnom korteksu.
Da bi bolje razumeli sličnosti i razlike između ova dva regiona mozga, istraživači su posmatrali neurone u ventralnom premotornom korteksu i medijalnom prefrontalnom korteksu makak majmuna tokom vežbe skretanja sa tri različita partnera: pravi majmun, snimljeni majmun , i snimljeni objekat.
Nije bilo razlike u broju neurona u svakom od regiona mozga, ali je postojala razlika u tome kako su neuroni reagovali na različite partnere.
U ventralnom premotornom korteksu, količina prostorno podešenih neurona se nije promenila u zavisnosti od partnera. Međutim, u medijalnom prefrontalnom korteksu, bilo je znatno više prostorno podešenih neurona kada su majmuni radili sa drugim živim majmunom umesto snimljenog majmuna ili objekta.
Kada je majmun posmatrao akcije živog partnera tokom vežbe, takođe su otkrili da podskup prostorno podešenih neurona u medijalnom prefrontalnom korteksu odražava delovanje partnerskog majmuna. U suštini, neuroni su se ponašali kao da sam majmun radi akciju umesto svog partnera.
„Pronašli smo grupu neurona sa dijametralno suprotnim prostornim prikazima samodejstva i akcije drugih. Kao da se akcija druge osobe vidi iz perspektive te osobe. Ovi neuroni mogu biti uključeni u kognitivnu operaciju poznatu kao prostorna perspektiva- uzimanje, u kojem se mentalno rotira u položaj drugih“, rekla je dr Ninomija.
Ova vrsta odgovora je bila veća kada je partner bio stvaran umesto snimljen, što ukazuje da je ovaj posao prostornog kodiranja ovih neurona osetljiviji na društvene interakcije u realnom vremenu u medijalnom prefrontalnom korteksu nego u ventralnom premotornom korteksu.
Gledajući unapred, istraživači se nadaju da će razumeti više o ventralnom premotornom korteksu i medijalnom prefrontalnom korteksu i kako oni funkcionišu kao mreža za društvenu spoznaju.
„Na kraju, želeli bismo da razumemo neuronsku osnovu društvenih kognitivnih funkcija i abnormalnosti u ponašanju izazvane njegovom disfunkcijom, jer nam to pomaže da razumemo neuropsihijatrijske poremećaje kao što je poremećaj autističnog spektra“, rekla je dr Ninomija.
Masaki Isoda iz Nacionalnog instituta prirodnih nauka u Okazakiju, Japan, takođe je doprineo ovom istraživanju.
