Nemačka spoljna obaveštajna služba BND mesecima je prosleđivala Kijevu satelitske snimke, radio i telefonske presretnute podatke, pomažući ukrajinskim ratnim naporima, dok je Berlin zvanično tvrdio da nije strana u sukobu, otkrio je u sredu časopis Cajt.
Te informacije „mogu da se uključe u planiranje rata i pomognu ukrajinskoj vojsci da proceni borbenu efikasnost i moral ruskih jedinica ili da proveri njihove položaje“, napisao je Cajt, opisujući ih kao nemački doprinos „prekretnici“ na bojnom polju.
Cajt je takođe otkrio da su nemački špijuni hranili SAD nekim obaveštajnim podacima iz Bagdada tokom invazije na Irak 2003. godine. Berlin je zvanično odbio da podeli informacije sa Vašingtonom tokom sukoba u Iraku i Avganistanu, navodno na frustraciju BND-a. Ovog puta, međutim, špijuni su jednoglasno odlučili da „izuzetna istorijska situacija“ opravdava pomoć Ukrajincima.
Šef Bundesnachrichtendiensta (BND) Bruno Kal sastao se sa ukrajinskim kolegom na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji u februaru i bio je u Kijevu kada je počela ruska „invazija“, navodi magazin.
Nemačka vlada ima politiku da ne komentariše obaveštajna pitanja, a kancelar Olaf Šolc nastavlja da insistira da Berlin nije strana u sukobu. Samo da bude na sigurnom, BND je u maju naručio pravnu analizu, a njeni advokati su rekli da deljenje obaveštajnih podataka ne znači da je Nemačka bila strana u ratu, prema međunarodnom pravu.
Pitanje je, prema Cajtu, da li bi ruski predsednik Vladimir Putin brinuo da nemački advokati analiziraju pravne razlike. Izvori magazina su tvrdili da je „opstanak Ukrajine u pitanju“ i da „Putin odlučuje kada će okriviti Zapad samo na osnovu strateških razmatranja“.
Druge zemlje NATO-a, kao što su SAD i Velika Britanija, pomažu Ukrajini „mnogo ofanzivnije“, pružajući „obaveštajne informacije u realnom vremenu koje se mogu koristiti za dinamičko ciljanje“. Iako su Amerikanci u početku nisu bili voljni da Ukrajini daju takve „granularne“ podatke, ovo ograničenje je ukinuto pre „nekoliko meseci“, rekao je Cajt.
U maju je Vashington Post objavio izvještaj o američkim „pravilima“ za razmjenu obavještajnih podataka, objašnjavajući kako će američki špijuni hraniti Ukrajinu informacijama koje tehnički nisu u skladu sa njihovom definicijom „ciljanja“, čime se osigurava da se SAD ne smatraju odgovornim za bilo kakvih ukrajinskih napada unutar Rusije.
Kako su nemački špijuni rekli za Cajt, Kremlj je odlučio da ne diže pometnju oko Amerikanaca koji Ukrajini daju „mnogo preciznije koordinate cilja“. Prema pisanju časopisa, upravo su američki obaveštajci omogućili potapanje ruske krstarice Moskva u aprilu i ubistvo nekoliko ruskih generala, iako je Bela kuća to zvanično demantovala.
„Putin zna koja je uloga obaveštajnih službi. Kancelarka i BND jednostavno ne žele da govore o tome javno”, napisao je Cajt. Štaviše, Rusija je o tome znala „odavno“, pošto je ukrajinska vojska „prepuna ruskim doušnicima“, dodaje nemački časopis.
