Nemački kancelar Olaf Šolc obećao je u sredu dodatnih milijardu evra za zajednice koje se bore da obezbede smeštaj, škole i druge osnovne usluge sve većem broju migranata, ali nije uspeo da postigne napredak u razgovorima sa državnim liderima o osnovnom pitanju federalnog finansiranja, prenosi AP.
Obećanje je bilo deo paketa mera dogovorenih između Šolca i guvernera 16 nemačkih država, koji se mesecima raspravljaju oko toga ko treba da plati sve veće troškove.
„Ova milijarda je važna, ali naravno ne rešava osnovno pitanje“, rekao je Stefan Vajl, guverner države Donja Saksonija.
Ipak, rekao je, dosadašnji napredak ga je uverio da bi širi sporazum mogao biti postignut do novembra.
Šolc je sastanak nazvao „veoma konstruktivnim“, dodajući da su se dve strane takođe složile da digitalizuju proces rešavanja zahteva za azil i ubrzaju deportacije ljudi čije su ponude odbijene.
Savezna vlada će nastojati da sklopi više sporazuma sa drugim zemljama koji bi omogućili da veći broj redovnih migranata dođe u Nemačku ako se oni zauzvrat slože da prime odbijene tražioce azila, rekao je on.
Pored više od milion Ukrajinaca koji su prošle godine došli u Nemačku tražeći utočište od ruskog rata protiv njihove zemlje, broj tražilaca azila je takođe naglo porastao. Ukrajinci odmah dobijaju izbeglički status u Nemačkoj i ne moraju da podnesu zahtev za azil.
U 2022. godini više od 244.000 ljudi zatražilo je azil u Nemačkoj. U prva četiri meseca ove godine, 101.981 osoba je podnelo zahtev za azil, što je povećanje od 78 odsto u poređenju sa istim periodom prošle godine, prema podacima Savezne kancelarije za migracije i izbeglice. Stručnjaci procenjuju da bi do 300.000 migranata moglo da podnese zahtev za azil u Nemačkoj ove godine.
Mnogi od onih koji sada stižu u Nemačku svakodnevno putuju preko Balkana i dolaze iz ratom zahvaćenih zemalja kao što su Sirija ili Avganistan. Oni se oslanjaju na švercere koji će ih prevesti preko granica kako bi mogli da zatraže azil čim stignu na nemačko tlo.
Lokalne zajednice — koje su predstavljale države na samitu o migracijama u sredu — već mesecima smeštaju tražioce azila u šatore, kontejnere, teretane ili na bivše aerodrome, jer redovnog stanovanja postaje malo. Pored toga, kažu da nedostaje i vrtića i školskih prostora za decu migranata. Oni zahtevaju milijarde dodatnih federalnih sredstava da pokriju svoje troškove.
Nacionalna vlada, međutim, odbacuje njihove zahteve, rekavši da je samo prošle godine potrošila 28 milijardi evra na migracije. Državama i lokalnim vlastima obezbeđeno je oko 15 milijardi evra, dok je više od 12 milijardi evra uloženo u suzbijanje uzroka bekstva u inostranstvo.
Iako zahtevi za azil ostaju daleko ispod nivoa iz 2015-16, zvaničnici strahuju da bi sve veći broj migranata mogao da podstakne podršku krajnje desničarskim partijama koje pokušavaju da iskoriste antimigrantsko raspoloženje.
Pojavili su se pozivi da se ponovo uspostavi granična kontrola u Nemačkoj, koja obično ne sprovodi provere na svojim granicama jer je članica šengenske zone za putovanja bez viza. Šolc je napomenuo da je Nemačka ponovo uvela kontrole duž svoje južne granice sa Austrijom u pokušaju da suzbije ilegalnu migraciju, a možda i na drugim granicama.
Osim Nemačke, takođe raste zabrinutost da dolazak migranata širom Evrope izmiče kontroli i da treba pronaći zajedničko evropsko rešenje. Šolc je rekao da se slaže da spoljne granice kontinenta moraju biti bolje zaštićene.
Neki najviši zvaničnici, uključujući nemačku ministarku unutrašnjih poslova Nensi Fezer, podržavaju planove za uspostavljanje kampova van Evrope u kojima zvaničnici mogu da odlučuju o zahtevima za azil — i deportuju one koji budu odbijeni pre nego što uopšte mogu da putuju na popularne destinacije kao što su Nemačka, Britanija ili Skandinavija.
Šolc je izrazio skepticizam prema ideji da bi druge zemlje bile željne da budu domaćini takvih sajtova.
„Nema mnogo onih koji su digli ruke, a to je potcenjivanje“, rekao je on.
