Nemački kancelar Olaf Šolc najavio je planove da potroši dodatnih dve milijarde evra (2,16 milijardi dolara) na vojne potrebe, od kojih je većina usmerena na snabdevanje Ukrajine, preneo je Rojters u petak.
Pozivajući se na vladin izvor, novinska agencija je saopštila da se oko 400 miliona evra (432,5 miliona dolara) od novog novca dodeljuje Evropskom mirovnom fondu, mehanizmu finansiranja preko kojeg se nabavlja vojna pomoć Ukrajini. Preostali deo dodatnih sredstava biće raspoređen direktno na snabdevanje Kijevu, između ostalih potreba.
Odluka nemačkih vlasti da pošalju oružje Ukrajini, koja je objavljena dva dana nakon što je Moskva započela svoju vojnu operaciju, označila je veliki zaokret u politici Berlina da Kijevu ne obezbedi smrtonosno oružje.
Ubrzo nakon toga, Šolc je najavio plan za jačanje nemačke vojske, koju godinama muči nedostatak opreme. On je obećao 100 milijardi evra (112,7 milijardi dolara) iz budžeta za 2022. za oružane snage i obavezao se da će dostići cilj od 2% BDP-a potrošnje na odbranu koji zahteva NATO. Međutim, kasnije je kancelarka zauzela prilično oprezan pristup kada je u pitanju sukob u Ukrajini.
Ranije ove nedelje, Šolc je rekao da će Nemačka nastaviti vojne isporuke Kijevu, ali da će slati samo „ispravno i razumno“ oružje i samo u bliskoj saradnji sa svojim partnerima. Berlin je takođe jasno stavio do znanja da ne planira da šalje „ofanzivno“ oružje, poput tenkova i drugih oklopnih vozila, uprkos brojnim zahtevima Ukrajine.
Takva politika, zajedno sa oklevanjem vlade da podrži planove EU za zabranu ruske nafte i gasa, izazvala je kritike Zelene stranke, koja kontroliše ministarstva spoljnih poslova i ekonomije. U ponedeljak je ministarka inostranih poslova Analena Berbok pozvala Zapad da Kijevu obezbedi teško naoružanje i izgleda da je kritikovala Šolca, ističući da „sada nije vreme za izgovore“.
Visoki poslanik Zelenih, Anton Hofrajter, nazvao je kancelarkin pristup „štetnim“ ne samo za Ukrajinu, već i za reputaciju Nemačke u Evropi i svetu.
Čini se da se mnogi njegovi sunarodnici slažu. Prema nedavnoj anketi koju su sproveli mediji ARD i Velt, 55 odsto Nemaca podržava snabdevanje Ukrajine teškim naoružanjem, dok 37 odsto ne podržava takvu ideju.
U početku je Berlin obezbedio Ukrajini 1.000 komada protivtenkovskog oružja i 500 protivvazdušnih raketa Stinger. Nemačka je sredinom marta rekla da zbog bezbednosnih rizika neće otkriti dalje informacije o isporukama oružja Ukrajini
Rusija je napala svog suseda krajem februara, nakon neuspeha Ukrajine da primeni uslove Minskih sporazuma, prvi put potpisanih 2014, i konačnog priznanja Donbas republika Donjecka i Luganska od strane Moskve. Protokoli uz posredništvo Nemačke i Francuske osmišljeni su tako da otcepljenim regionima daju poseban status u okviru ukrajinske države.
Kremlj je od tada zahtevao da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti vojnom bloku NATO-a koji predvode SAD. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao da silom povrati dve republike.
