Jedna onkološka pacijentkinja u Srbiji bila je primorana da potpiše pristupnicu za stranku i bude sigurni glas, kako bi bila pomerena nekoliko mesta na listi za čekanje, otkrio je danas programski direktor CRTA Raša Nedeljkov.
Gostujući u emisiji „Dan uživo“ na N1 televiziji, Nedeljkov je naveo primere poziva koje CRTA prima od građana, kazavši da ih pritisci i zastrašivanja najviše brinu.
„Pojedini ljudi su primorani da zbog svoje egzistencije prođu kroz jedan vrtlog pakla, naročito oni koji ne mogu da se odbrane. Bilo je i mnogo deprimirajućih primera za nas kao obične građane, poput jedna žene koja je onkološki pacijent, a koja je morala da potpiše pristupnicu za stranku – da bi bila pomerena nekoliko mesta na listama za čekanje. To je jedna u nizu ilustracija – s jedne strane su ljudi koji nemaju alternativu, koji su prinuđeni da zavise od tuđe milosti, a sa druge oni koji tu milost zloupotrebljavaju“, naveo je on i ponovio da je ta žena morala da postane sigurni glas, ne bi li se pomerila na listama čekanja.
Govorimo o dimenziji do koje beščaće ide, opisao je on i spomenuo istraživanje CRTA iz septembra, koje pokazuje kako Centri za socijalni rad ne služe radi pružanja zaštite onima kojima je to potrebno, već da bi se ti mehanizmi iskoristili da se nezaštićeni ucenjuju i rade nešto za stranku na vlasti.
„Primamo mnogo poziva građana koji ne znaju šta da rade u tim situacijama. Sve je više poziva insajdera. Pismom koje smo uputili na 1.600 adresa, činovnike u lokalnim samoupravama smo na neki način podsetili šta je njihova uloga u društvu. Očigledno to ima odjeka i ljudi koji još uvek brinu o tome kakav će im obraz biti pred njihovim sugrađanima“, kazao je.
Na pitanje dokle ova situacija može da ode, kada smo tokom vikenda već imali i primere fizičkih obračuna, Nedeljkov odgovara da je najveći problem što institucije ostaju neme.
„Previše puta smo očekivali da se REM, Agencija za sprečavanje korupcije, policija, tužilaštvo oglase. Time što to ne čine, one doprinose normalizaciji stanja koje je u najmanju ruku devijantno za društvo koje pretenduje da bude demokratsko. Nekažnjavanje različitih nivoa kršenja zakona doprinosi da se ta ponašanja ponavljaju. Najočitiji primer je falsifikovanje potpisa građana – isti ljudi koji su to radili ranije, rade i sad, jer nisu sankcionisani, a to su dela koja bi mogla da nose i zatvorsku kaznu“, ponovio je.
Ako institucije ćute, malo po malo srljamo u beščašće, kazao je on, i ponovo pozvao institucije da reaguju i pomogu građanima da razumeju šta se dešava.
Nedeljkov je komentarisao sve primere nepravilnosti biračkih spisaka o kojima čujemo prethodnih dana.
„Mnoge stvari sa biračkim spiskom su očekivane, razumljive i mogu se podvesti pod domen ljudske greške, administrativne neažurnosti, velikog sistema koji nije savršen… Ali očekujemo od Ministarstva državne uprave i MUP da objasne ono što smo čuli sa koleginicom Gordanom Sušom (koja je preminula, a stigao je poziv na glasanje) ili drugim bizarnim situacijama da su to rezultati greške, a ne neko pravilo“, kazao je on.
On je pozvao Ministarstvo državne uprave da objave broj birača na svakoj adresi, da bismo mogli da svi da pretražimo te podatke i vidimo ima li odstupanja od logičnosti, kao i MUP da objavi podatke o prebivalištu ljudi koji su dobili ili izgubili prebivalište po opštinama u Srbiji, u poslednjih mesec i godinu dana.
„Ono što nam se javlja je je previše pitanja građana koji nemaju odgovore na situaije koje bi trebalo da budu vrlo jednostavne“, kazao je.
