Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) odlučio je danas da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto, kao i da na nepromenjenim nivoima zadrži kamatne stope na depozitne (4,5 odsto) i kreditne olakšice (sedam odsto).
Prilikom donošenja ovakve odluke Izvršni odbor je istakao da je, i pored znatnog smanjenja inflacije tokom 2023. godine, a zatim i njene stabilizacije od sredine 2024. godine, neophodno nastaviti sa sprovođenjem oprezne monetarne politike, jer domaća inflacija u velikoj meri zavisi od dešavanja na svetskim robnim i finansijskim tržištima, koja zbog neizvesnosti i dalje izazivaju zabrinutost.
Ocenjeno je da uvođenje visokih carina i neizvesne trgovinske politike u narednom periodu pogoršavaju izglede globalnog privrednog rasta i utiču na pad cena primarnih proizvoda, pre svega nafte, kao i da povećavaju rizike da bi moglo doći do zastoja u globalnim lancima snabdevanja i rasta globalne inflacije.
Izvršni odbor je takođe imao u vidu da je Evropska centralna banka u prethodnom periodu ublažila svoju monetarnu politiku, što bi trebalo da se odrazi na povoljnije uslove evroindeksiranog zaduživanja u Srbiji.
Neizvesnost po pitanju uticaja carina SAD na ekonomiju zone evra uticaće i na odluke Evropske centralne banke o daljem ublažavanju monetarnih uslova, navela je NBS.
Dodaje se da se, prema sadašnjim najavama, može oceniti da će Sistem federalnih rezervi biti oprezniji i verovatno neće još neko vreme smanjivati svoju stopu.
Po prognozama NBS, cene pojedinih prehrambenih sirovina na svetskim berzama (kakaoa i kafe) koje su nedavno dostigle rekordne nivoe, kao i lošija prošlogodišnja domaća poljoprivredna sezona, delovaće još neko vreme na cene hrane, a zatim bi situacija trebalo da se stabilizuje s dolaskom nove poljoprivredne sezone.
Razmatrajući kretanja u realnom sektoru, Izvršni odbor je konstatovao da je, nakon prošlogodišnjeg rasta bruto domaćeg proizvoda od 3,9 odsto, koji je bio u samom vrhu u Evropi, u prvim mesecima ove godine aktivnost u proizvodnom i u uslužnim sektorima usporila.
U januaru i februaru zajedno posmatrano, aktivnost u prerađivačkoj industriji je stagnirala, dok je rast prometa u trgovini i turizmu usporen, pre svega u februaru.
„Rast protekcionizma u svetu, uvođenje novih carina i problemi u automobilskoj industriji u Evropi, uz blokade i proteste na domaćem tržištu, koji u određenoj meri utiču na odlaganje investicija i potrošnje, predstavljaju rizik po privredni rast Srbije“, ukazala je NBS.
Kako je navedeno, Izvršni odbor ipak očekuje da će u nastavku godine ekonomska aktivnost ubrzati, čemu će prvenstveno doprineti faktori na strani ponude, a pre svega planirano ubrzanje proizvodnje električnih automobila i automobilskih guma, zatim aktiviranje novih kapaciteta u energetici, kao i realizacija infrastrukturnih projekata predviđenih programom „Srbija – Ekspo 2027”, koji će imati direktne i indirektne pozitivne efekte na domaću privredu.
Podršku privrednom rastu pruža i rast kreditne aktivnosti prema sektoru privrede i stanovništva od oko 10 odsto, koji je, po oceni centralne banke, rezultat prethodnog ublažavanja monetarne politike NBS i Evropske centralne banke.
Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će se razmatrati ekonomska kretanja i doneti odluka o referentnoj kamatnoj stopi biće 9. maja.
