Gen NOVA1 pokazuje se kao mogući ključni faktor u evoluciji ljudskog govora. Ovaj gen, koji kod ljudi nosi jedinstvenu aminokiselinsku promenu, razlikuje se od svih drugih sisara, uključujući neandertalce i denisovance. Istraživači sa Rokfeler univerziteta i Laboratorije Cold Spring Harbor sugerišu da je ovaj gen igrao ulogu u širenju i uspehu Homo sapiensa, omogućavajući kompleksniju vokalizaciju i verovatno poboljšane komunikacione sposobnosti.
Eksperimenti su pokazali da miševi sa humanizovanim NOVA1 genom proizvode drugačije vokalne izraze. Mladunci su ispuštali više frekvencije ultrazvučnih zvukova, dok su odrasli mužjaci emitovali složenije vokalne sekvence tokom udvaranja. Iako promene u zvucima nisu uticale na majčinski odgovor, naučnici spekulišu da bi ovo moglo ukazivati na poboljšane, ali neuspešne pokušaje društvene interakcije.
Molekularni mehanizam koji stoji iza ovih promena još uvek nije u potpunosti razjašnjen. Naučnici pretpostavljaju da ljudska varijanta NOVA1 izaziva promene u razvoju mozga miševa, posebno u regijama povezanim s vokalnim ponašanjem. Poznato je da ovaj gen reguliše izražavanje velikog broja drugih gena, što može značajno uticati na neurološke procese i razvoj govora.
NOVA1 kodira protein Nova-1, koji modifikuje RNK u neuronima, omogućavajući veću molekularnu raznovrsnost u centralnom nervnom sistemu. Kada su naučnici ugradili ljudsku varijantu gena u miševe, otkrili su značajne promene u RNK spajanju u moždanim regijama povezanim sa vokalizacijom. Ova otkrića sugerišu da bi NOVA1 mogao imati ključnu ulogu u nastanku kompleksne ljudske komunikacije.
Istraživanja ovog gena su tek na početku, ali njihovi rezultati otvaraju vrata novim hipotezama o poreklu ljudskog jezika. Naučnici veruju da je ljudska varijanta NOVA1 evoluirala kod populacije modernih ljudi u Africi, koja se zatim proširila širom sveta, potencijalno pružajući Homo sapiensu selektivnu prednost u komunikaciji i društvenoj koordinaciji.
